U oku vidim iskre

ljubavi sjaj,

i srce sto kaže:

ljubavi, ljubav mi daj.

Ruke ka tebi pružam mila,

da dotaknem kožu

nežnu kao svila.

Al shvatam da to su

samo snovi pusti,

razum se bori da reč

ljubav ne izusti.

Otvaram oči,

oko mene svuda je tama,

i pitam se sada,

da li si i ti kao i ja sama?

Zašto smo srećo od

ljubavi pogled skrenuli mi?

Kao da se nikad nismo voleli!

Zašto mora sve biti tako?

Jer znamo da nam nije,

nimalo lako!

Zatvoriću onda,

sad ove oči snene.

Poželeti još jednom da

usnim prelepi san,

kako sa tobom

u zagrljaju

dočekujem novi dan.