Ne znam više da li sam nekad davno gledao film o klovnu ili čitao priču, ali pokušaću da se prisetim priče i neka mi niko ne zameri ako je doslovno ne prenesem. Bitna je poenta, za koju mislim da ni dan danas nisam umeo da shvatim u pravoj i potpunoj meri. Ne znam ni zašto mi se sada sve to vrti u mislima, ali verovatno postoji neki debeo razlog. Priča ide otprilike ovako...
Postojao je jedan jako poznati cirkus, od kog je još poznatiji bio klovn koji je radio u njemu. Gde god bi se cirkus pojavio svi su išli da gledaju klovna koji je svojim vratolomijama, šalama, mamio osmeh na licu. I niko nije mogao da mu odoli, jer je bio majstor nad majstorima.
Uvek se trudio da smisli i izvede nešto novo, nesvakidašnje, a smešno do te mere da se i najtužniji gledalac smejao od srca zaboravljajući na probleme koji su ga pratili.
Taj klovn, kom ne mogu da se setim imena, je tako godinama lečio duše mnogih i prosto mu je opsesija bila da kada zapazi tužni lik u gledalištu učini sve, i kao što napisah niko nije mogao da mu odoli. Bio je talentovan da je u momentu mogao da izvede sve što je zamislio, tako jednostavno i sa lakoćom, a upravo ono što je odnosilo tugu na tužnom licu. Kako je vreme više odmicalo prosto je postao zavistan od toga, i samo smeh na licu publike mu je davao energiju i volju da ide dalje, da čini još više i jednostavno bio je neprevaziđen.
Naravno, godine su prolazile i svi su bili zadovoljni. Jednog dana usred svoje tačke ugledao je dva prelepa, bistra oka, na tužnom licu jedne devojčice. Upalila se lampica i počele su neverovatne vratolomije. Svi su padali i valjali se od smeha, ali ni jedan mišić na licu te prelepe devojčice se nije pomerio. Kao iskusan majstor činio je sve što mu je padalo na pamet, ali efekta nije bilo.
"Pa dobro, videćemo sutra..." rekao je sebi u bradu, a hteo je još malo da proba, a vreme je neumitno teklo i morao je da završi svoju tačku za taj dan.
Gromoglasan aplauz i smeh su ga otpratili iza zavesa cirkusa, a on po prvi put u čudu, stao i krišom ispod zavese gledao u pravcu svog neuspeha.
Po prvi put nije mogao da zaspi i čak od neke zbunjenosti nije skinuo šminku nasmejanog klovna... Tek negde u rano jutro uhvatio ga je prvi san.
Drugog dana je bio jako nestrpljiv, pun volje i želje, jer su mu navirale nove i sjajnije ideje i rešio je da kao i uvek bude "onaj stari", jedva je dočekao veče i svoju tačku. Ulazeći u dobro poznat prostor, osetio je kao i uvek energiju koja ga je hranila, energiju smeha onih koji su čim su ga ugledali počeli da se smejulje. A on je pogledao u pravcu gde je i prošle večeri video dva prelepa, sjajna oka. Laknulo mu je, jer je dobio priliku da uradi svoj životni zadatak. I počeo je tačkom sa žongliranjem, i jednostavno činio sve ono što je njegov brilijantni majstorksi um zamislio. Grohot smeha je podizao šator u kom je on radio sve svoje vratolomije... Pogledao je u poznatom pravcu i video kako ga te pametne okice slede za zainteresovanošću i prate svaki njegov pokret, mimiku, prosto upijajući sve, ali osmeh na licu se nije pojavio ni ovaj put. Tačka je završena, on je krenuo ka izlazu, krišom gledajući u lepo odevenu devojčicu, finog gospodskog držanja, koja mu ni ovaj put nije podarila, bar smešak.
Ne verujući da mu se sve to dešava, ušao je u svoju prikolicu i seo ispred ogledala i polako po ustaljenoj šemi počeo da briše šminku, pogleda uprtog u daljinu tamo negde iza poznatog lika u ogledalu, nazirući loknice i lik bez osmeha.
Trgao ga je zvuk lupkanja na vratima prikolice i taman je hteo da izusti da ga ostave na miru, suzdržao se i krenuo da ih otvori i kao da je osetio nešto čudno. Iznenađen sa polurazmazanom šminkom stao je ispred gospodina koji se učtivo predstavio, pruživši mu ruku sa rečima da nikad u životu nije video smešnije i lepše od onog što je taj klovn učinio i da bi želeo da za sutrašnji rođendan svoje ćerke organizuje žurku, i da bi on bio idealan za to. Klovn ga skoro i nije slušao, a i ono što je slušao kao da nije dopiralo do njega. Zaustio je da kaže da nije u mogućnosti i da to nije baš uobičejena praksa, pošto ima obaveze u cirkusu čak i onda kada nema programa, kada su do njega doprle reči da je u pitanju ćerka koja je bolesna i jako tužna, i eto bilo je mnogo njih koji su pokušavali da je oraspolože, ali niko nije uspeo u tome. Kao grom iz vedra neba, misao mu je proletela, i osećajući da je to ona rekao da će doći na vreme, samo da mu daju adresu i kada da se pojavi. Taj fini gospodin ispred njega izvadi podsetnicu i uz reči zahvalnosti reče da ne brine i da nije u pitanju novac pošto će mu platiti i više nego bude tražio i da je dogovoreno sa vlasnikom cirkusa da slobodno može da dođe.
Opet misli šta i kako činiti, ali ovaj put je nekako uspeo ranije da zaspe i probudivši se ujutru, pažljivo je odabrao i spremio odelo i šminku, i polako krenuo ka izlazu gde su taksisti čekali mušterije. Došao je do jednog taksija, seo i pročitao adresu, a taksista klimnuo glavom i prokomentarisao da jako dobro poznaje taj kraj i da skoro sve poznaje. Ne mogavši da izdrži klovn ga je upitao da li poznaje porodicu koja živi na toj adresi.
Taksista odgovori: "Ma naravno, bogata porodica, imao sam čak i priliku da ih vozim par puta, pa baš sinoć sam dovezao oca i njegovu ćerku, ma tragedija... Devojčica ima oko 10-tak godina, i izgleda da je jako bolesna od neke čudne bolesti, a čuo sam od učitelja koji su dolazili da je podučavaju, da je toliko inteligentna i bistra, za neverovati je da je ona pročitala pola očeve biblioteke..."
To su bile reči koje je klovn uspeo da razazna i polako je utonuo u razmišljanje kako i šta učiniti.
Osetio je zaustavljanje kola i dok je navodno tražio novac kojim će da plati taksisti izveo je jedan mali šou nespretnjakovića koji je sve džepove prevrnuo, da bi na kraju ipak našao novac u prvom džepu. Taksista je iz uljudnosti pokušavao da ne prasne u smeh, ali nije mogao da izdrži i uz izvinjenje prosto eksplodirao od smeha ne mogaviši se više uzdržavati. Naravno, to je bilo neophodno i našem klovnu.
Krenuo je ka kući i tamo su ga lepo primili, spremio se i videvši mnoštvo dece koja su bila radosna potražio je pogledom slavljenicu. I baš kako je pretpostavio bila je to ona. Sedela je kao mala princeza i ugledavši njega oči su joj zasjale, ali ono što je on tražio nije imalo ni traga. U sebi je poželeo da bar vidi smešak i krenuo sa svojim repertoarom. Valjda su svi u kući dotrčali do prostorije da vide najvećeg klovna na svetu, smeh je odzvanjao, punio sve u prostoriji, a ona ga je samo pažljivo posmatrala.
Dao je sve od sebe, ali vreme je neumitno teklo, i kada više nije znao šta da radi, seo je polako, umorno ispred nje i pogledao je duboko u oči tražeći odgovor. Svi su se smejali i komentarisali ono što su videli, ali slavljenica je samo netremice gledala u klovna koji je sedeći pognuo glavu i priznavši sebi da nije uspeo, krenula je suza iz oka.
U tom momentu se čuo glas: "Pogledajte klovn plače, ljudi pa klovn plače hahaha, klovn plače hahaha" svi su zenemeli, a mala slavljenica je radosno poskočila i dotrčala do klovna sela pored njega, smejući se valjda najlepšim smehom koji je on čuo. Pružila je ruku i pokušala da uhvati suzu koja je polako klizila niz lice??? Svi su bili šokirani, nisu mogli da veruju u čudo, a mala slavljenica se smejala i ustavši zagrlila najjače što je mogla svog najmilijeg klovna. I tada su svi počeli da se smeju, a ponekom je kanula i suza radosnica...
I tako je naš junak još jednom izmamio radost i osmeh na licu te malene devojčice koja je sa svojih 10-tak godina, bila potpuno nezainteresovana na okolinu i sve one koji su oko nje nešto 'glumili'. DA tako je reagovala i na ponašanje klovna koje sve što je radio samo 'glumio', doduše sa lepim ciljem, ali je to sve bila samo maska.
Onog momenta kada je reagovao potpuno normalno, devojčica je zablistala i reagovala na iskrene emocije.
Ne znam, možda samo tako mislim da je ova priča imala za cilj da kaže da se ne treba stideti sebe i svojih poraza, pa ni suza, ali ako su iskrene onda ih treba uvažavati.
Ah, da naš junak klovn je u daljim nastupima stavljao maske i šminkao se tako da je imao najsmešnije izraze lica, ali je na levom obrazu od tog dana uvek naslikao na svom obrazu jednu blistavu suzu kako silazi niz lice. Svako ko bi se pažljvije zagledao i iz jako velike blizine video bi da je to samo šminka, ali iz daljine je ličila na pravu suzu.
|
Poslao
10:04, 6/10/2006