Kako je bila lepa noć, držao sam te za ruku, drhtaji su me dizali u nebo... I zvezde su bile tako blizu, noć nije bila tako mračna, poneki cvrčak u daljini... A ti si već tada gledala u daljinu, nemajući snage da im kažeš, da leteti nećemo više nikad... Sada sedim na starom mestu, prazan i bez snage da letim, tonem polako u mrak i gledam u nebo, zvezde su sada daleko... Pitam se sa kim letiš sada??? Da li si srećna kao nekad??? I ustajem bez odgovora, prvi nesiguran korak... polako tumaram kroz mrak... Ne, nisi ti kriva, učinila sve si da ne budem sam. Nemadoh hrabrosti da ti kažem koliko mi značiš, uništio sam moj jedini nedosanjani san.
|
Poslao 
Poslao 
Poslao
15:58, 17/10/2006