Ranije sam pisala na drugoj blogosferi. Pa otišla. Pa došla. Pa obrisala postiće. Sada ponovo tamo žvrljam, ali postovi su isti, samo ih copypasteujem odavde. I to ne sve. Gde u onom brlogu konzervativizma da pustim jezik. Bož’ sačuvaj! Tamo idu samo oni dubokoumni J Mada ima nekoliko dragih ljudi sa kojima razmenjujem idiome na MSNu.

          Usijane glave, a još u naletu emocija napisala sam nekoliko postova o savršenom muškarcu prema kome učinih sinju nepravdu, Sila me kazni i otera na Blog. Razbih i ogledalo pre toga, 2001. na najboljem provodu ikada u Naisu gradu, a po proračunima - sledeće godine kletva ističe. Do tada sam na stand by-u. Imam pravo da posmatram život. Ponekad da komentarišem. Nemam pravo da učestvujem... Dobro BlogOye. Ali od januara tražim nadoknadu, kamata 10% na godišnjem nivou, plus po jedan zaljubljeni rob u svakom kvartalu naredne godine, koji će da me vodi na Mesec ako zatražim. Može? Ok, dogovorili smo se. I da, da dodam - nemam rasne i verske predrasude J

          Elem, savetuje mene jedan friend sa MSNa da nađem nekog dečka da mi malo odvuče misli, jes’ da je ovaj savršen, ali... ne može svaki baš da bude takav. A i da je glupo što im tražim manu. Da, da, znam ja to, gomila muškaraca na fakultetu, sjajno se slažemo, stalno nešto prilaze, pitaju... Ali... nijedan mi se bre ne sviđa. Baš sam blesava. Rekoh ja jednom da se ne ukrštam sa onima sa istog platnog spiska (fax) i spiska stanara (jebo mater, sve same dede i mlade tate), ali ako naiđe neki šarmantni može. Eto, pre sam pričala visok (gde mali da bude, ja 174 plus štikle), crn, nikako da ima svetle oči, to me nervira, dovoljno je što ih ja imam, da bude razvijen, obavezno neki sport da praktikuje, IQ svakako iznadprosečan ne bismo li mogli da raspravljamo o društveno-političkim temama (trep – trep). Kaže meni MSN terapeut da ja takođe moram biti savršena onda. Savršeno ide uz savršeno. Pa da, dobro ja izgledam, što jes’ jes’, ali on me poklopi i reče da savršeno i dobro nije isto. Zanemela, rekoh čoveku da je 100% u pravu.

          I tako, rešila da letos postanem matematički precizno, statistički normalno približno savršena. Fizički mislim. Drugačije će mi uvek neki quPus faliti, jerbo nisam stručnjak(inja) za Quantum Physics. Pašću travu, piti vodu, limunadu, jesti paradajz, rendati šargarepu, nadam se samo da neću ponovo izrendati prste i nokte. Nema više zabušavanja na tenisu, sauna jednom nedeljno, brzo hodanje po Adi everynight i molim lepo. Da, zeleni čaj obavezan i to cela ketla od litra dnevno. Restorane zaobilazim u širokom luku, pizzu bacam u rubbish. Može i miso supa, lepo me izlečila posle praznika kad mi se za deset dana nalepilo živo čudo na mene od glave do pete. Ne volim da dižem gvožđe i zabijam se u zatvorene prostorije. Sve mi bude neprijatno u gymu kad odem na na spravu za femoris, a ono zilion muških očiju napada moj gluteus dok mi gvožđurija oblikuje femoris. Ili ne daj Bože, kad krenem da radim trbušnjake na strunjači, otkinem se šta mi se dešava sa šavom na  helankama, jerbo zevaju tamo gde ne treba. Neka hvala! Uživajte u svojim bi, tri i ostalim cepsima. Moje ostavite da ih gledam u ogledalu i divim im se kada vire ispod kože ’’netapacirani’’ i što manji.

          A sad odoh da skačem uz Cindy Crawford ne bih li uklonila tapacirung...