Znaš, Sofronije, nekada sam tužna bez razloga. Da li je reč o prokletsvu DIAVOLO-a koji je stvorio ženu ili šta već, ali i kada mi je sve sjajno, znam biti tužna. Pravim se da se izgubim u stvarima koje me okupiraju i trudim se da ne razmišljam, prividno hladna, nezainteresovana i nedodirljiva, a u stvari sve vreme mislim na to nešto imaginarno. I zna da boli. Zašto – ah, to bih i ja volela da znam. Šta – i to bih volela da znam. Možda je u pitanju činjenica da je ovo important August of my life, budući da je lepo počeo, a da se nastavlja tako što ulazim u treću deceniju, puneći čitavih dvadeset godina. Scary movie! U tim trenucima kažem da su žene prokleta bića. Loša vest je da sam utehu našla u Highland cream-u. Dobra vest jeste da sam makar malo počela da spavam. Mora da je trik u Njegovom parfemu koji me opije i uspava. Posle toga sanjam kao beba. Kada ga ne osetim, obavezno me probudi vibracija telefona, koja sledi nakon jedva tri sata sna. OMG (oh, my God), postajem N’Addict!

Neki ljudi jednostavno slute na nevolju. Grci = Nikos = Mašnici se garant dešava nešto što najmanje želi. Kada se ta NN osoba grčkog porekla, ovo –ono fizičkog izgleda, špicastih cipela (bež zmijurina) i srednje duge kose natopljene litrom Chanel ulja za telo, pojavi na display-u mog mobile phone-a, mogu samo da sednem na prvo mesto prilagođeno za tu radnju i da se zapitam koji će me DIAVOLO snaći. Da li crni? Da li crveni? Ili ja običan herpes shvatam suviše tragično?! ALI TO JESTE TRAGIČNO! Pa zar mora baš sada kada uživam u svakoj nanosekundi njegovog daha na mom licu?! Zar mora baš sada kada želim da se zalepi za mene i da se nikada ne odlepi?! Why sada kada je his French all around me?! Da stvar bude još gora, vrlo je verovatno da će se i njemu volšebno pojaviti to isto čudo, baš onda kada meni prođe. Mašala - rekli bi Turci! Ličim na Hitlera sa belim Sudocream-om u predelu usana i +, - gore, dole! Da sam, a nisam, odmah bih se uplašila. Ovako je OK. I kako da me vidi ovakvu?! Nema šanse! Celu stvar je obavezno morao da začini  i bad luck parfume. Jeste, u pitanju je omiljeni parfume maker, ali kada ga stavim, doživim integral apokalipse (Oh, Lord, al’ lupetaš Mašnice – integral (math.) = vraćaj u nazad, muljaj, kontriraj, stvori Kataklizmu kako znaš i umeš i zadatak će biti tačan, a Murphy srećan). Što bi profesor rekao: „Šta je to što muči naše kokoške (girls), a nije petao?“ Htedoh reći... Aqua di Gio – you are out of Vogue per Sempre! Sorella, danas je tvoj get-as-more-gifts-as-you-can-carry dan!

Pre neko veče, sva oduševljena što sam napokon otkrila cafe of my life, doživim još jedan Integral Apokalipse! GOD DAMN KINEZI! Ti stvorovi, koji vrše invaziju nad Planetom i nad svim stvarima koje iole valjaju, našli su za shodno da otvore fuckin’ MAKAO 3000 na mestu na koje smo se baš mi uputili! I to u ulici koja nema više od 50 metara, tražimo taj isti cafe of my life sat vremena po rupama i podrumima, kao nezdravi i zatucani, ma baš isti kao Fuj-Oni kada se razmile po belom svetu, dok se glupavi restoran sa interior details from Blok 70, šepuri kao paun baš ispred mog nosa! Dobila sam slom živaca, na šta je On nonšalantno, poluzainteresovano reagovao – nekako, što je posledično bio reper za moje oduševljenje - njim! Ah, muškarci, tako jednostavno umniji i smireniji od nas! A – ne! U Makao iz PROTESTA ne idem! No, sve je dobro što se dobro svrši, a još ako je začinjeno komentarom da kada on vodi, tačno zna kuda idemo, onda je doživljaj i više nego potpun J. OK, I failed and I HATE IT J (samo nemoj to da mi kažeš J).

Danas „volim muškarce“ budući da sam kao svaka dobra ćerka noćas do 03:30h morala da pružam emotional support dragoj mamman, koja je kao po običaju „mrzela“ svog dečka sve dok telefon rano jutros nije zazvonio. Tada je postao najdivniji muškarac na svetu. I ja se slažem. Potpuno. Toliko je divan, da će mi doživotno (moje doživotno, ne njegovo) plaćati tretmane podmlađivanja i mazanja lica zmijskim otrovom zbog nespavanja i tešenja njegove devojke aka moje majke.

I onda ponovo zaokret u my-imaginaciju i setni osvrt na njegov božanstveni kiss koji zna da ostavi real-rane po mom licu. Elem, navikavam se polako, vidim da već postajem otporna, nakon što je uspeo da mi skine sloj kože. Sada već mogu da ga podnesem bez ikakvih problema. Kako rekoše Srbi mili „klin se klinom...“. I tako uživam u svakom momentu provedenom sa njim i poželim da od very - trenutka kada ga ugledam sve stane, dok se ne umori od mene i dok mi ne kaže „dete, moglo bi malo da prošetaš do kućice“. I što VOLIM što VOLI da koristi English i što ne smara sa srpskim milion-i-šest-kilometara dugim formulacijama. A kada ugledam Ženu Zmaja, prvo ću je jako zagrliti, a onda ću joj reći „Hello O“. O tome detaljnije u Drugom Dnevniku Javnog Servisa. Please change for...

Les Temps des Cathedrales – Bruno Pelletier

Bohemienne – Helene Segara

Le Mot Phcebus – Bruno Pelletier, Helene Segara