Od onih sam koji vole da igraju nagradne igre. Iako znaju koliko je velika neverovatnoća. Iako znaju da je skoro nemoguće. Ali, takođe, veruju u čuda i znaju da se i čuda dešavaju. U stanju sam da seckam i da šaljem . I da skupljam papiriće. I račune. Ovih dana skupljam Milku, tj. Omote od Milke. A svi u kući žderenjamo čokoladu, tako da nam nije ni najmanji problem osloboditi se sadržaja u roku od minuta i dobiti četvrtinu dela za slanje (treba najmanje 400 grama). I tako ti veseo odem danas u poštu, i sve pocupkujući kupim veliki koverat, napišem svoju adresu i p. fah gde šaljem, izvadim ona 4 omota i počnem da ih savijam lepo, da se ne bi razmotala i nabudžila u onom kovertu i izgledali kao, ne daj Bože, neka teroristička sprava za uništenje, kad mi nešto ne dade mira, kao paranoiku koji se večno tripuje da nije zaključao vrata, pa mora da cimne kvakom da vidi otvaraju li se, i morah da proverim još jednom imaju li sva 4 omota oznaku od 100g. Kad, ne lezi vraže, jedan je imao 80g. Bio sam kratak za 20 grama, o tugo jesenja. 20 grama mi pokvari radost. Ej, a ko bi rekao, da i tolika cifra može nešto da uništi. A može. A ipak nije svejedno da li imaš 100 ili 80 grama. I tako sve spakovah u torbu i izađoh. Ne mogu da idem po neku čokoladicu od 20 grama, ma nema šanse. Radije ću otići kući, kupiti opet od 100 i poslati sutra.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Moja majka nikad nije bacala igračke. Skoro je mom klincu donela moje slagalice iz osamdesetih godina, tipa Štrumpfovi, Baja Patak, Deda Mraz, brojevi i motor. Odmah mi se vratilo sećanje na to doba i kako sam bio ponosan na sebe kad sam otkrio šemu za slaganje. Moja omiljena glavolomka u to vreme za kojom su svi tada poludeli i koju su morali imati po svaku cenu je bila Rubikova kocka. Prokukao sam dok mi je nisu kupili, i onda sam danima pokušavao da sklopim dve boje, jednu sam mogao, ali dve nikako. Sklopiti celu je tad bio nedostižan san. Osim za one koji su bili jaki u kombinatorici. Onda sam uzeo šrafciger, rasklopio je celu i ponovo sklopio , da sve boje budu složene. Ali, to nije bilo to. NIje bilo onog veličanstvenog osećaja pobede. E, onda sam došao do jednog specijalnog broja časopisa Galaksija u kome je na postupan način bilo objašnjeno kako je treba slagati, rotacije su obeležavane slovima, npr. G je bila pozitivna rotacija gornje strane, a G` je bila negativna (u suprotnom smeru) rotacija gornje strane. Slagao se krst, pa venac, i na kraju mi je bila ostala samo još jedna boja, ali nikako nisam uspevao. Onda sam zaključio da se višestrukim ponavljanjima određenih kombinacija dolazi do sličnih situacija, pa sam na kraju uspeo uz pomoć ilustracija poslednjih koraka da je konačno složim. Sreći nije bilo kraja.
Koliko vas je čulo za Joomlu? Pri posećivanju nekih foruma video sam tu reč pre nekoliko meseci, ali me nije zanimalo da vidim šta je to. Onda je Skvo počela da radi i susrela se na poslu sa Joomlom, tj. sa sajtom koji je celokupan baziran na Joomli, i sve je moguće raditi na njemu, i vesti, i galeriju slika i shoutbox i online prodavnicu i mnogo štošta što vam padne na pamet, a da ne morate da uvozite neku drugu skriptu, jer sve to imate na jednom mestu, kao gotovo rešenje. Imate čak i editor za menjanje osnovnog izgleda Joomle, tako da možete staviti svoju sličicu ili urediti neki postojeći templejt, kojih ima brdo, a takođe ima i brdo modula koje možete uvesti. Najlepše od svega je to što je ovo slobodan softver (koji se non stop razvija) i koji možete besplatno dobiti, a i ne treba vam neko posebno znanje PHP-a i SQL-a, što je za laika poput mene odlično.
