Slagalice
Moja majka nikad nije bacala igračke. Skoro je mom klincu donela moje slagalice iz osamdesetih godina, tipa Štrumpfovi, Baja Patak, Deda Mraz, brojevi i motor. Odmah mi se vratilo sećanje na to doba i kako sam bio ponosan na sebe kad sam otkrio šemu za slaganje. Moja omiljena glavolomka u to vreme za kojom su svi tada poludeli i koju su morali imati po svaku cenu je bila Rubikova kocka. Prokukao sam dok mi je nisu kupili, i onda sam danima pokušavao da sklopim dve boje, jednu sam mogao, ali dve nikako. Sklopiti celu je tad bio nedostižan san. Osim za one koji su bili jaki u kombinatorici. Onda sam uzeo šrafciger, rasklopio je celu i ponovo sklopio , da sve boje budu složene. Ali, to nije bilo to. NIje bilo onog veličanstvenog osećaja pobede. E, onda sam došao do jednog specijalnog broja časopisa Galaksija u kome je na postupan način bilo objašnjeno kako je treba slagati, rotacije su obeležavane slovima, npr. G je bila pozitivna rotacija gornje strane, a G` je bila negativna (u suprotnom smeru) rotacija gornje strane. Slagao se krst, pa venac, i na kraju mi je bila ostala samo još jedna boja, ali nikako nisam uspevao. Onda sam zaključio da se višestrukim ponavljanjima određenih kombinacija dolazi do sličnih situacija, pa sam na kraju uspeo uz pomoć ilustracija poslednjih koraka da je konačno složim. Sreći nije bilo kraja.Komentari:
što ne reče?
))))
sad znam!!
))))
sad znam!!
Poslao
pahulja
u 15:17, 21/12/2007 | Link | |