Zašto više nema R`N`R tekstova u Srbiji koji bi te pokrenuli, učinili da uradiš nešto, da zapamtiš pesmu iz cuga, pevaš je opet sa istim žarom kao i kad si je čuo prvi put, da ti nikad ne dosadi, da te ne smori? Da li je moguće da nema niti jednog benda poput onih iz sedamdesetih i osamdesetih, čije tekstove i danas pamtim, čijoj se muzici ponovo vraćam? Kakav pad kreativnosti, kakvo dno. Da li svi oni žele da uspeju odjednom, da li ih mediji ignorišu? Nee, sad imaju net, pa mogu uvek da stave svoju pesmu na YouTube, i ako je kvalitet, ona će da se probije. Da li je moguće da klinci uglavnom pevaju pesme narodnjaka? Kad se osvrnem unazad, od tekstova koje sam čuo, jedino su mi se svideli oni od benda iz komšiluka, Hladnog piva, a od domaćih samo Beogradski sindikat, iako mi baš i ne paše takva muzika. Da li je kliše da je sva dobra muzika ( a i tekstovi pride) već napisana, počeo da hara ovdašnjom muzičkom R`N`R (ne)scenom? U Bosni imaju Rat bendova, gde dolaze bendovi i iz Srbije, a ovde ništa, blokada, ponor, rupa bez dna. Ima li mladih bendova, prave li išta vredno slušanja, da nije samo tra -la -la koje se zaboravi za tri dana? Možda neko i počne da pravi pesme, a onda shvati da mu sviranje u narodnjačkom bendu donosi mnogo više novca i okrene se narodnjacima. Tako bi prva tema ili pesma mogla da se nazove Jebeš RNR, ako si gladan.