Sa nekolicinom sam pričao o toj temi. I dobio sam mišljenje sa kojim se apsolutno ne slažem. Reč je bila o slušanju muzike. Devojka je doslovno rekla da je „slušala pank kad je bila mala“. Htela je da kaže da je to bilo u Osnovnoj ili Srednjoj školi, pa se sad osvestila i ne sluša to, čak se i stidi. Ne stidim se toga da, sa 31 godinu, kažem da slušam i punk i rock i metal, jer za mene to nije bila faza koju su oni „prerasli“ i smatraju da je, kad dobiješ više godina nedolično da slušaš takvu vrstu muzike, i da je vreme da se pređe na „nove hitove“ ili na ono što sluša većina. Nikad nisam želeo da se stapam u masu, već sam slušao ono što mi odgovara, što mi leži, bez obzira na trendove. Ili, da li bih trebao da počnem da nosim odelo, jer većina ozbiljnih ljudi nosi odela? Nosiću ga, ali ako mi se to sviđa. Gubljenje ličnog identiteta i obraćanje pažnje na to „šta će ljudi da kažu“ je zahvatilo dosta ljudi. Svi postaju uniformisani, nose ono što je utrendu, slušaju ono što je u trendu, na kraju će početi svi da liče jedni na druge i imaće svog „vođu“ na kog će moći da se ugledaju. Copy – paste. Iskopira se lepo DNK, evo ti tvog klona, pa se igraj. Plagijati i plagijati plagijata, svuda, gde god se okreneš. Odeš na neki sajt, a na svakom drugom piše „powered by Joomla“, jer ko bi se mučio da kreira vlastito rešenje, kad već postoji gotovo, i samo se malčice nalicka spolja, da baš ne izgleda kako komšijino. I ode kreativnost. I ode želja za stvaranjem nečeg novog. Sve će se pretvoriti u jednu veliku nijansu sive, a ja bih voleo da vidim boje.