Тер, по тер, кажу код нас, прође лето. (молим цепидлаке да се не ватају за календар) Кажем, прође,  зато што, за  мене, јесен је од оног дана кад деца пођу у школу. Ујутро ладњикаво, увече исто, дању може да пече колко оће ал по кућу бос не можеш да идеш.  Е, чим зајесени, ја, пољопривредник, самосталац на деда Милетову падину од нека 3,5 хектара почнем са јесењим радовима. На пример, натоварим на кола стајско ђубре, палим трактор и бацам на њиву, на све стране. Органска производња. Кажу да је тако најјефтино а најскупо. Ако ћемо поштено, тако је. Сам радим, дакле јефтино. Сам после и купим пошто без хемију ништа неће роди, дакле скупо. Елем, еве гу, кратка прича. Пократку н'умем.

Ко  се сa ђубретом бори... 

Мој деда са села увек зна, да ми на прави начин, да одговарајући савет. Никад бесплатно, увек за савет морам добро да се ознојим.  Једном приликом упао сам у непријатну ситуацију. Неке моје партијске колеге хтеле су  да, по сваку цену, напредују у странци па нису бирали средства. Пар мојих сусрета са другом из детињства, који је игром случаја био припадник друге политичке опције, покушали су да окрену у  одавање поверљивих партијских информација. На састанцима градског одбора у више наврата прозивали су моје име али сам извесно време успео да се контролишем и не одговарам на провокације. Припремао сам документацију о њиховом раду, тајним састанцима са врхом  друге партије на локалу,  кафанским банчењима са коалиционим партнерима а све то о трошку градског одбора и слично. Решио сам, сутра увече на састанку градског одбора изнећу прљав веш, па куд пукло.  Наредног јутра деди сам однео намирнице и новине и одлучио да му испричам. Пажљиво ме саслушао, запалио лулу, пар пута засукао бркове и  завртео главом. „Хм...имамо ми, синко, пос'о. Ви'ш ли онај стајњак. Треба га истерамо на њиву. После ради шта мислиш да треба.“  Неколико сати касније две приколице стајског ђубрива биле су на њиви а ја сам стајао поред бунара покушавајући да са себе сперем прљавштину и смрад. Деда ми  приђе и рече: „ е вала га брзо истера'мо, а? Победи'мо!  Него, ви'ш ли, синко, ал' смо се уштрокавили. Да знаш, ко се с' ђубре бори, победи ил' изгуби, буде прљав!

Нисам отишао, поштом сам градском одбору партије послао захтев за иступање из партије.