Знао сам, миле ми мајке Станојке ако нисам знао,  да ћете прво за наслов да се у'ватите и питате зашто нисам написао Север и Југ. Нећу, бре, и .  У мом правопису неке ствари се пишу малим словима а Југ увек иде испред Севера и тако то. Него, хтедох да вам причам о томе како сам јуче био у селу, обишао деду, седео на љуљашци под трешњом и слушао славуја а у међувремену, са мермерног стола, врапци су, уз оно искрено  џив-џив, носили мрвице погаче које су ту остале од ручка. Слушам, тако, оног славуја и дивим се његовој песми кад мојим сокаком пројури један бесан ауто са страним таблицама. Деда  који је седео на клупи пред капијом, гушећи се од силне прашине коју је ауто подигао,  подиже штап и помену му "све по списку усиљено" и уђе у кућу. Сетих се, комшија Миливоје, дошао је из Швабије за Васкрс па повезао и Први мај.Одједном, она песма славуја ми се учини некако страна и далека. Тај  славуј, бре, има велике мане. Пева кад се њему ћефне, нема га зими, нема га дању, пева кад је хладовина, предвече и касно у ноћ. Оно, и врапци имају пуно мана. Не певају, купају се у прашини, кад праве гнезда затварају олуке...али су стално ту.

Одавно је већ познато да нисам  неки уметник, велики писац и тако то а опет, иако свестан тога, одлучио сам да врапцима напишем песму.

п.с. слике сам преузео од тета Мире :) хвала јој

*****

Волим ове, домаће, врапце
што их покућарцима зову,
они су стално,овде, уз мене
чак и када је снег на крову.

Џаба славују онакав глас
и песма коју ми лети нуди,
он је од оних које беже
кад ветар, с јесени, загуди

Волим ове, домаће, врапце
што целе зиме мрвице једу,
крију се под стрехом куће
и цео живот ту проведу

Не волим мале несташне ласте
јер напуштају своја гнезда,
можда им је судбина таква
њихов лет води друга звезда.

Волим ове врапце, џивџане
што им не смета киша нит' суша
цео живот ту су крај мене
њихова је, к'о моја,  душа.

Не волим шеву а ни грлицу
што се лети крију у прућу,
лепо певају ал' кад захлади
и оне напусте своју кућу.

Волим ове, немирне врапце,
они су прави идеали,
не смета им јад ни беда
они су храбри а тако мали.

Не волим, ето, птице селице
јер у јесен оду одавде
селице су и кукавице,
зар само врапце имају наде?