Шта све човек неће да измисли, да се најежиш.
Не знам што му то треба, мајке ми, да је неке користи од тога па да смишља. У ствари, можда сам ја само довољно глуп да не видим корист у умирању људи од разноразних болештина које се, чисто сумњам, саме од себе појаве. Вероватно су у питању ванземаљци, ко зна шта све могу да пусте одозго негде.

Пре десетак година полудеше краве. Ја сам још увек живео у селу па се добро сећам.

Потерам их на испашу, оне неће. Навикле на концентрат и зоб а и асфалт скоро прошао кроз село па им се не ходају по тврдом.
Домаћин човек, увео сам и воду у шталу па кад је жедна само њушком гурне и вода дође сама. Све ово и није био неки проблем док није требало да кренем у мужу. Укључим апарат, пустим га да ради...он празан. Луде краве, ни млеко неће да дају. Е, ту сам им доскочио. Имамо у селу једног Ђоку, зовемо га Паче. Нећемо о његовом надимку, није битан за причу. Елем, тај Ђока Паче важи за највећег швалера у селу али и шире. Срачунато, позовем га ја телефоном и кажем да ли је заинтересован за посао, сваког поподнева од 17 до 19 часова, плаћам  по сату и он прихвати. Рачуница ми била проста, тај швалер кроз своје руке пропустио је ко зна колико сиса па ће, вероватно,  умети и са овим мени исплативим послом. Крене он, дакле, у мужу, како заврши са мужом, тако крава легне и ситно затрепка оним крупним окицама. Вучење за сисе за њу више није била ноћна мора већ уживање. Луде краве, брате. Не знам говоре ли неким своји језиком и споразумевају ли се на неки начин, али откад их Паче 'вата за сисе ем више млека, ем брате ни једна од њих не маше репом док он ради.

Све сам се нешто питао, шта Белка и Милка раде пред вратима штале??? За оне који не знају, Белка и Милка су моје козе. Да можда и оне нису тражиле Пачета??? За луде краве сам чуо...и видео, козе још нисам ал вирус је изгледа био расејан!

Прође пар година, ја око кокошарника кад оно, неће коке напоље???!!!

Бацим ја пред кокошарник жито и кукуруз, јок бре. Налетеше гугутке, врапци, свраке само моје кокице не. Гледам у небо не лети ли неки кобац. Нигде ни једног, осим комшије кога тако зовемо, а оне опет неће напоље. Гледам оног мученика певца, па му просто завидим, сам у соби са 20 жена. Може да бира али певац не би био певац да не одлучи да изађе напоље. Поче да се врти око оног зрневља и да их зове....ко-ко-ко....ко-ко-ко...ко-ко-ко...и почеше да излазе, и онда схватим. Он је крив!!!! Како која дође до зрна жита тако је он зајебе. Ем поједе зрно, ем је појури и попне се на њу. Ајд што се попне, но је и у главу кљуцне. Одоше све у кокошарник и више нису хтеле да изађу. Штрајк, дакле,  за права кокошака!!! Штрајк за сексуалне слободе....Сада  лепо по четири у кавезу, кљуцкају концентрате, носе јаја и певца не виђају. Завршио у лонцу због гушења разноразних слобода гарантованим законима еу(в)ропских интеграција. Баш у то време кренула је и прича о птичјем грипу. Да су знали ово што сам ја својим очима видео знали би да је у питању један обичан штрајк.
Једино што ме чуди је то што у то време Ђока Паче поче да кашље па су га шприцали у раме. До тада се, обично, шприцало у дебело месо.

Пошто ми са кравама и кокошкама посао готово пропао, баш као што је случај са сваким малим бизнисом, одлучио сам се за свиње. Контам, увек ће Срби јести мрсно. Једини проблем биће ми за време великих постова. Сад посте и бивши заклети комунисти. Ај што посте, него што посте и пишу песме о благопочившем. Да је знао да ће добити толико песама, умро би раније.

Кренем ти ја, тако, у производњу свињетине....кад, и ту ћорак. Свињски грип!? Ма одустао сам истог дана кад су га поменули. Позвао касапина, човек ставио рукавице, чудио сам се, јелте, пошто свиња нема сиду него грип, потом је ставио и маску превентиве ради и одрадио свој посао. Мој део посла, усољавање, качење у пушницу, ложење ватре одрадио сам сам. Без рукавица и без маски. Контам нешто, брате, о сиди се прича годинама па и даље већина  не ставља кондоме, што би сад стављали маске за ситницу каква је грип?

У тренутку док сам скидао димљено месо синула ми је генијална идеја!

Не иде ми сточарство, не иде ми трговина, не иде ми поезија, не лежи ми проза....(једино што ми повремено легне је жена, и то на несрећу моја)....одлучим да се бавим фармацеутиком. Конкуренција, колико видим никаква. На конкурс за лекове и вакцине јави се тек један или два кандидата. Куд ћеш бољег тржишта...само, мој рецепт продаћу ни мање ни више него кафанама, ту ће бити најбоље продаје.

Одмах сам кренуо да уговарам посао....и у поверењу, кренуло ме.

Пошто је реч о алтернативној медицини и парафармацији, рецепт почиње употребном чаробне речи.

- КОНОБАР!

кад он додје, бајалица се наставља

- ДОНЕСИ ОВДЕ ЈЕДНУ ДОМАЋУ КЛЕКУ, (ако нема може и дуња или крушка)

кад донесе, настављаш да бајеш

- ЗА МЕЗЕ ЋУ УРНЕБЕС СА БЕЛИМ ЛУКОМ, БЕЛОЛУЧЕНУ ЉУТУ ПАПРИЧИЦУ И КИСЕЛИ КУПУС

мезиш, пијуцкаш и чекаш га да додје по трећи пут, тада поентираш

- ДОМАЋУ СЛАНИНУ СА РОШТИЉА!

све то заличиш ко ноћ ЦРНИМ КУПИНОВИМ ВИНОМ....

Како је цена један од битних фактора на тржишту урадио сам и калкулацију.

Клека=60дин

Урнебес=80дин

Белолучена љута папричица=10 дин комад

Кисели купус= 80 дин

Сланина=150 дин

УКУПНО=380 динара

овд дол до прек тек збо прек у нап елект ен

Не мислите ваљда да је ово прошло без Ђоке Пачета?

Таман сте помислили сте да ће прича да се заврши као код Лазе Лазаревића...нееее, Ђока паче не "туца камен", главни је пробач алтернативне медицине коју припремам, и каже да нема контраиндикација.

Сеоске мачке и даље једу мишеве.