Некад, сада већ могу да кажем јако давно, у једном од прва четири разреда у којима су ме водили до школе, из читанке смо читали неку причу.
Не сећам се аутора али сам добро упамтио једну реченицу. Много, бре, паметну.
У то време, наравно, најчешће се читало о подвизима другова Партизана (опростите ми на великом слову, ја реч Партизан увек пишем великим словом и другова пионира.
Елем, тај неки пионир водио је краву а зауставио га је на мосту неки омражени фашистички војник 'талијан, рекло би се, и питао га где је пошао. Друг пионир је мртав 'ладан одговорио:
- сињоре, ио чуваре, краваре, пасаре, траваре.
'талијан га је, очито све разумео па га је пустио да пређе преко моста.
После сам у школу, још увек основну, ишао сам.
Једном на час српскохрватског језика дође наставник Цоле и рече:
- за сутра да сте ми прочитали Покондирену Тикву.
Мислио сам у себи....прочитао ја њу, одавно. Само се нисам хвалио.
Тачно сам знао да је покондирена! Није хтела да погледа ни једног од нас. За њу су били интересантни Петар, син гастарбајтера који је због школе седео код деде и бабе, и Горан син председника општине.
Наредног дана Покондирена Тиква обила ми се о главу. Није било речи о Покондиреној Бојани из осмог три већ о Стеријинoj.
Код њега је Фема, жена од неког Пере опанчара, јунакиња, стално говорила нешто...."ноблес, ноблес" терала Јована да се зове Жан или Ханс и слично.
После више нисам хтео да идем у школу. Натерали ме.
И тако....на часовима српског, од тумачења прво талијанског преко немачког и француског некако заврших са школом.
Данас ми је, рецимо, занимљив овај енглески. Акценат није битан...аааааа, просто ми дође ко у Стеријино време. Фема до Феме, нигде Бојане. Ех, да је до Бојане па да...
Седнеш пред ТВ и гледаш емисију. Ин, неку, или у тренду.
Ту, брате, свашта можеш да чујеш. Просто да се замислиш којим језиком говориш. Односно којим језиком говоре гости. Тако, они, нама неписменој светини покушавају да делују што образованије. Да ли зато да би нас "убили у појам" њиховим знањем или да би нам доказали да су писменији него што јесу па нас натерали да им се дивимо зато што, наравно, не разумемо шта причају, не знам, али имам утисак. Чудан неки утисак.
Чини ми се да хоће да су нобл...Начин размишљања је скроз једноставан.
Ако ја не контам, онда је сигурно нешто много паметно.
Чујеш тако да му је атитуде да приликом бранча треба да носи кежуал аксесорис. Ако си целебрити мораш да имаш јак персоналити и уз то будеш тренди. Све то падне у воду ако не умеш да пливаш у води мејнстрима уз обавезно посећивање перформанса. Мање битно да ли су опен варијанта или су клозед али најчешће будеш примећен и запажен на онима који су виајпи.
Ово клозед ме, на крају крајева, највише збуњује. Вероватно нисам био на часу кад се учило прелазак п,к,т,ћ....у б,г,д,ђ. Можда је клозед у ствари клозет? Шта се ту ради сви знамо...питање је само хоћемо ли у клозет или ћемо у нужник иако је најбоље то радити пред камерама.
Да сам хтео нешто да вам кажем, верујте, рекао бих....ал' имам повелики проблем.
Не знам енглески па можда нећете моћи да ме разумете.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
