МАГЛА
Вуче се лењо
магла
низ пусте улице
мог малог града
као да носи неку
скривену тугу у себи.
Корачам лењо
кроз њу
слушајући споре кораке
а срца пуног
тешког бремена
неузвраћене љубави.
Идемо, лењо
магла и ја
у једно спојени
различити а опет исти.
Њу ће ускоро грлити сунце
а ја и даље остаћу сам.
Objavio
Diogenius u 16:35 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
