Da 16.02.2009. kao i prethodnih dana, nisam kupio dnevne novine PRESS, ne bih pročitao članak. Da nisam pročitao članak na strani 11, rubrika "u fokusu" sa naslovom "Rekreativna nastava ukinuta jer je postala biznis za nastavnike" verovatno bih se početkom proleća nervirao, besneo itd. Srećom po mene, i moju bližu okolinu, koja bi sve to morala da istrpi, pročitao sam to, pa sam potpuno smiren.
Zašto se oko toga nerviram? Zato, što sam, majka mi je rekla a baba potvrdila "budala"..."golema budala".
Prošle godine, objavio sam ovaj tekst na blogu, blog je iz tehničkih razloga obrisan, ali sam sačuvao tekstove koje sam tamo objavljivao.
Naslov nije bitan....
"Svake noci Brankovice pozivam na pice,
svuda oko sebe nalazim slabice,
ko sa decom spava, popisan se budi,
trazio sam svecom, nigde nema ljudi,
kadija te tuzi - kadija ti sudi,
u pomoc!
Ja ratujem sam!
Prevarice, slagace me rodjeni brat,
prodace me, zabice mi noz u vrat,
nemam poverenja, niti hocu da ga dam,
jer ja ratujem sam!
Uplaseni prijatelji ni da mrdnu prst,
sledeci sam koga ce da razapnu na krst,
savest mi je mirna, necu da se kajem,
dok me mozak sluzi, ja cu da ga dajem,
grlo mi je jako, zato glasno lajem,
u pomoc!
Ja ratujem sam! "
Vredi li više...vredi li, obzirom da imam utisak kako polako, ali sigurno postajem paranoičan.
Ne mogu da prihvatim okruženje ovakvo kakvo je i gotovo.
Šta se desilo.
Juče, posle podne, vraćam se iz škole sa ćerkicom. Moja slatka devojčica od 9 godinica, lepojčica, ne sme sama da se vraća, uznemiravaju je dečaci. Roditeljske muke, one slatke. Tako je to kad imaš ćerku, pa još lepu...
Srete me komšija, i pozva
- ideš li na savet roditelja? - pošto je znao da sam prošle godine bio član saveta roditelja škole, odnosno predsednik saveta roditelja iz odeljenja u kom je bio sin, i ćerka, dva, dakle.
- ne, nemam poziv, jel to savet od prošle godine ili?
- ovogodišnji saziv.
- ne, ne, nisam pozvan. Neću ići.
Polako ka kući pitam ćerkicu da nije slučajno zaboravila da pomene roditeljski sastanak.
- nisam tata, nismo imali, nije rekla učiteljica.
- nije li učiteljica rekla da ja možda treba da idem na neki sastanak?
- nije, tata, rekla je Marku da to kaže svom ocu i dala mu plavi koverat.< (Markov otac je, inače, nastavnik matematike u jednoj školi u gradu)
Aha, odmah sam ukapirao o čemu se radi.
Prošle godine sam na sastanku saveta roditelja napravio cirkus.
Ne, nisam se svadjao samo sam izneo mišljenje, iskreno, i na način koji se ne svidja nekima. Naime, odlučivalo se o odlasku na rekreativnu nastavu. Nakon 45 minuta diskusije, one u glas, kad svi govore, rekao sam:
- ako smo završili sa partijskim sastankom, hoćemo li da krenemo sa radom?< Potom sam iskritikovao neizgradjen stav oko izbora odmarališta, pošto se ispostavilo da učitelji koji su sa turističkom agencijom obišli sva odmarališta, svoje utiske nisu preneli ostalim učiteljima, a ovi nisu našli za shodno da sednu desetak minuta i dogovore predlog odmarališta u kojima bi se odvijala rekreativna nastava. Od svih roditelja, jedino ja sam podigao glas, tražeći te predloge da bi mi, roditelji, mogli da izaberemo par odmarališta, na osnovu čega bi škola mogla da raspiše tender ili šta već za obavljanje nastave u prirodi.
Jesmo, uspeli smo sve da dogovorimo, posle još oko sat vremena, a onda je trebalo odrediti dnevnice učiteljima.
Naravno, svi su ćutali. Čuo se samo moj glas.
- neka učitelji daju predlog, oni treba da vode decu, oni treba da kažu koliko košta njihov trud. Na nama je da kažemo može toliko ili ne može toliko. Nećete valjda da mi odredimo.
Učitelji su ćutali....samo je jedna učiteljica rekla da u jednoj školi učitelji dobijaju 300 dinara dnevno po detetu.
Rekao sam da je mnogo, ali, ako se ostali slože slažem se i ja. Neverovatno je da su se svi složili...a još neverovatnije da su usput komentarisali da je 300 dinara mnogo.
********
Izbor za predsednika saveta roditelja škole je priča za sebe. Jedan roditelj, blizak direktoru, pet godina za redom je predsednik. Evo kako.
Na poslednja tri sastanka saveta direktor kaže da treba izabrati predsednika...stari predsednik kaže "hoćemo li da menjamo ili..." iz grupe roditelja čuje se (tri godine za redom, ženski glas) "nećemo da menjamo" i svi ostali se slože.
Jebem ti petice kad zbog njih moraš da gledaš u muda i prihvatiš ono što možda u realnom životu ne bi...što ne bi prihvatio da imaš muda i pogledaš u oči i kažeš "dosta". Nego, pošto je reč o ženskom glasu, priča o mudima ne stoji. Definitivno je da ih nema...ali i da neko treba da joj ih da.
Ja rekoh...."ako njemu nije više dosadno...i ako direktoru odgovara neko ko neće da sluša, onda možemo i da menjamo"- jebem ti dugačak jezik...izazvao je samo smeh, kao da sam ispričao vic. Niko to nije shvatio ozbiljno.
Danas...pozvao sam jednu ženu koja radi u banci, ženu mog drugara.
- Jelena, molim te, pitaj kolegenicu (kolegenica je onaj glas koji dve godine za redom kaže "neće ga menjamo") da li je prisustvovala sastanku saveta roditelja juče i da li je ponovo rekla ono što kaže svake godine, kad Ivan (doživotni predsednik saveta roditelja) pita, "će ga menjamo li"
Odgovor koji mi je Jelena dala verovatno već znate.
Rekla je da ništa nije promenjeno.
Minut kasnije stigla mi je sms
"zašto mi je kolegenica crvena u licu?"
Odgovorio sam:
"ne brini, verovatno je nečim prljavim dirala obraz pa se inficirala"
************
Naravoučenije....
- osećam da će deca ove godine otići na rekreativnu nastavu.
- osećam da će deca kad se vrate, kao i obično, biti masnih kosa, prehladjena i prljava.
- osećam da će učiteljice za "čuvanje dece" dobiti i više od 300 dinara po detetu.
- osećam da će učiteljice za sedam dana nerada "maznuti" , onako od oka, po 500 eura....
To osećam.
A šta znam.
Obraz...pocrveni i moj, samo kad sam besan. A danas jesam.
************************
Inače...na roditeljskom, kad je pomenut savet, pitao sam:
- imamo li predstavnika u savetu roditelja škole? - učiteljica je rekla:
- naravno, to je gospodin Milan, već drugu godinu, zašto pitate?
- zato što se ne sećam da smo ga birali, a to znači da je postavljen. Predsednika saveta biraju roditelji na sastanku, to je po Statutu škole, ovo znači da je Statut prekršen.
Nisam hteo više da dižem tenzije, znam da je ovo Srbija, i znam da će se na kraju moj dugačak jezik obiti detetu o glavu kroz neku ocenu.
************************
Par dana po povratku sa rekreativne razgovor izmedju tri majke.
Majka malog M.T, Sladja..."ne mogu da verujem, vratio se u istim čarapama u kojima je otišao, sve druge nije koristio"
Majka devojčice A.Ž, Sanja..."nedelju dana nije oprala kosu, za šta su nam uzeli novac"
Majka devojčice M.J, Sonja..."kad joj se piškilo i pitala da učiteljicu da autobus stane, učiteljica je rekla da se strpi ne može to svaki čas"
Od ponedeljka sam, nekako, srećniji.
Neće više biti džaba uzetih para od onih koji uz tešku muku dolaze do njih.
Neće više biti džaba uzetih para od onih koji uz tešku muku dolaze do njih.
Objavio
Diogenius u 10:51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar