Odlazeci sa duznosti, veliki mislilac je, pored bahatoscu srozanog imidza najvece supersile, svom tamnoputom nasledniku ostavio i novi, prilicno vruc krompir. Toliko vruc da ce ceo svet dobrano morati da duva, ne bi li ga smlacio.

Istorijska primopredaja duznosti, sa belog na crno polje, odvijace se, vec izvesno, u do kolena formiranom glibu recesije.]

Menadzment i logistika igre zvane “svetski pozornik” su skupa rabota. Pare su godinama namicane kroz svojevrsnu prituljenu inflaciju vrednosnih hartija i nekretnina. Bogati i poznati su spekulacijama povecavali svoj berzanski imetak a, u znak zahvalnosti, odvajali prave pare za soldate. Sve je vracano perfidnim otimanjem od sopstvenih gradjana, kroz prodaju raznih sarenih stvari (lepsih kola, vecih kuca, prestiznije odece, luksuznijih putovanja…), sve skuplje i skuplje. U tome su imali svesrdnu pomoc marketing mahera, koji su i sami koristili sansu da duboko umoce kasiku u med. Proces se produzavao, kroz rate kredita, uz sve tanje garancije, ne bi li sve teklo glatko.

Lakoverni kauboji su prvo uzivali, pa onda huktali, pa grcali… i na kraju popustili. Prezaduzena srednja klasa je, takoreci, oglasila bankrot i pustila niz vodu svoje hipoteke. Sa tolikim nekretninama na dobos-ponudi, konstrukcija se urusila poput kula bliznakinja i povukla sa sobom banke, marketing i berzu.

Kapitalisti su, svi znamo, jako fleksibilni ljudi..kad su u pitanju donacije, kulturne i ostale manifestacije… i sve sto ih oslobadja poreza. Ali… nema sanse da oni trpe nekog ko im ne donosi profit, ni jedan jedini dan. Zato su otpustanja krenula odmah. Sve sto se ucini kao balast, danas ili u perspektivi – odmah napolje!

Nikako ne treba shvatiti da ce taj narod pravo na ulicu. Oni, u prvo vreme, prelaze u nadleznost socijale od koje je, ne zaboravimo, grdan nas svet iz poslednjeg iseljenickog talasa godinama ziveo k’o i kod kuce… samo bez kajmaka i kiselog kupusa. Prakticno, otpusteni prelaze sa privatnicke plate na drzavni kazan u kome jos uvek pliva i pokoji komad mesa. To je neka vrsta socijalnog sporazuma koji se upravo realizuje.

Posredstvom multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija, ovaj shock prelio se na globus, po principu spojenih sudova i u skladu sa onom narodnom “ko sa decom spava, popisan se budi”, a srazmerno uvezanosti sa privredom u krizi.

Ekspanzija kapitala utkana je u srz funkcionisanja preduzetnistva. Pare vrse stalni pritisak i traze ventil da izadju u obrt kako bi se oplodile profitom. Obzirom da sada sve stoji, imperativ je sto pre napraviti prostor za nova ulaganja.

Voleo bih da mogu da verujem da je globalna svest  dostigla nivo da izrodi new deal u skladu sa potrebama planete.

Lepo bi bilo da novi vetrovi dodju preko razvoja nauke, obrzovanja, novih tehnologija, ekologije…

Nek’ prave i uvaljuju filtere, ekloska i jeftina vozila, oplemenjuju jalovinu, krpe ozonske rupe...

Da efikasne vetrenjace i solarni kolektori nove generacije, postanu chic koliko i novi Porche…

Da se uvede nova poljoprivreda, posumi pusto, da se ucine isplativim sve tanji resursi...

Jos da bogati izadju iz svojih bazena i krenu za parama, tamo gde im je jeftino, neuposleno, cisto… da im i ta mesta postanu vazna, a ne tek tudja… Bilo bi tu i za nas mesta.

Moze svasta…, al’ jedno ne bi valjalo. Desavalo se u nekim proslim krizama da samoproglaseni izbavitelj posegne za brzim resenjem, koliko efikasnim… toliko surovim i sebicnim…

Radi se o velikoj masi svetskog kapitala koja trazi novi zamajac. Ako preduzetnicka iskra kresne i impuls  potece kroz industriju oruzja …. kroz muskarce u novim uniformama i zene u fabrikama konzervi… Ako se progovori jezikom konflikta.. bojim se da bi se takav new deal mogao oteti kontroli i pretvoriti u - the last one.