Moj prvi post na Blogoyu ali ne i prvi uopste. Vise o tome drugom prilikom. U ovom kvazi-uvodu hocu da kazem da je blog, za mene kao web-polaroid fotka.

Ima svoj razlog, pre svega u datom momentu, da uhvati raspolozenje, definise i oslika trenutni osecaj i uspostavi neku usmerenu komunikaciju. U kasnijem zivotu, moze se, eventualno, prezentirati u nekoj osmisljenoj kolekciji, pod uslovom da se za to steknu neki smisleni razlozi.

Zbog toga, ne mislim da je dobro da se ponavljam, niti da prepisujem, negde vec uradjeno. Ovde sam, takoreci ispocetka, iz sasvim specificnog razloga.  Potrebno mi je da par spremnih postova izbacim na portalu koji:

- podrzava zvucni zapis
- okuplja “domacu” klijentelu jer su zvuci totalno domaci

Fenomen blog-a podrazumeva interakciju. Ako se interakcija napravi, moze doneti kvalitet vise onome sto se na blog-astal iznese. Ako pak do toga ne dodje na pravi nacin, onda sve ovo mozemo da nastavimo u svojim sobama, na listovima hartije.

Dakle, dal’ cemo na duze staze “blogovati” (cudnog li glagola!) - videcemo.
To ne zavisi samo od mene.