Vetar iz daljina donosi krike opalog lisca

I prve hladne kapi

Jesenje kise su tu i suncev osmeh mre

Hladna zora preti snu

Ima li mesta pored vatre?

Stegnuto srce, pri dodiru kise, drhti od zime

I nesto se kida

Neceg nema vise

Samo secanje je tu, sve odnele su kise

A zora preti snu

Ovo nije moj tekst. Pis’o ga moj drug G.S …Ne navodim njegovo puno ime jer ga nisam pitao, pre neko vece kad smo se videli. Ako zanemarimo par tehnickih zackoljica, meni deluje prilicno ozbiljno za godine koje je imao kad je ovo sastavio.

Evo i nas dvojice, na slici od pre koju deceniju. Mozda smo tad prashili bas ovo, u mnogo tvrdjoj verziji….
Jagger-Richards, jbt! :))

A gledam nas onomad… Nema opasnosti da nas neko po ovoj slici prepozna. Njega bi jos mogli i da Google-ujete (kad bi’ vam rek’o ime)…

Mene ni to ne mozete, posto nicim nisam zaduzio siru drustvenu zajednicu.

Dakle, umesto da mudro**ram i teoretisem o muzici, mainstream-u, popu… ja ovim, lately, utucavam ono malo slobodnih sati. Priznajem, nisam nesto lud za poezijom ali kad sve stavim na papir, izlazi da ce sve biti prilicno lirski.

Kome se slusaju retro ljige – izvol’te, pritisnite Play, pa ocenite sami koliko su se ova dvojica na slici uspesno izborila sa stihovima.

 
Soundtrack: Sgio – Svu toplinu sveta - Honeypot studios

P.S. Bolje da stavite neke slusalice, posto se na raznim, pogotovo kompjuterskim zvucnicima cuje svakojako.