Desetak zica... i sta sa njima raditi https://www.blogoye.me/diamonddog/ sr Sat, 18 Jul 2026 17:47:44 +0200 BlogOye! Odlazeci sa duznosti, veliki mislilac je, pored bahatoscu srozanog imidza najvece supersile, svom tamnoputom nasledniku ostavio i novi, prilicno vruc krompir. Toliko vruc da ce ceo svet dobrano morati da duva, ne bi li ga smlacio. Istorijska primopredaja duznosti, sa belog na crno polje, odvijace se, vec izvesno, u do kolena formiranom glibu recesije.]   Menadzment i logistika igre zvane “svetski pozornik” su skupa rabota. Pare su godinama namicane kroz svojevrsnu prituljenu inflaciju vrednosnih hartija i nekretnina. Bogati i poznati su spekulacijama povecavali svoj berzanski imetak a, u znak zahvalnosti, odvajali prave pare za soldate. Sve je vracano perfidnim otimanjem od sopstvenih gradjana, kroz prodaju raznih sarenih stvari (lepsih kola, vecih kuca, prestiznije odece, luksuznijih putovanja…), sve skuplje i skuplje. U tome su imali svesrdnu pomoc marketing mahera, koji su i sami koristili sansu da duboko umoce kasiku u med. Proces se produzavao, kroz rate kredita, uz sve tanje garancije, ne bi li sve teklo glatko. Lakoverni kauboji su prvo uzivali, pa onda huktali, pa grcali… i na kraju popustili. Prezaduzena srednja klasa je, takoreci, oglasila bankrot i pustila niz vodu svoje hipoteke. Sa tolikim nekretninama na dobos-ponudi, konstrukcija se urusila poput kula bliznakinja i povukla sa sobom banke, marketing i berzu.   Kapitalisti su, svi znamo, jako fleksibilni ljudi..kad su u pitanju donacije, kulturne i ostale manifestacije… i sve sto ih oslobadja poreza. Ali… nema sanse da oni trpe nekog ko im ne donosi profit, ni jedan jedini dan. Zato su otpustanja krenula odmah. Sve sto se ucini kao balast, danas ili u perspektivi – odmah napolje! Nikako ne treba shvatiti da ce taj narod pravo na ulicu. Oni, u prvo vreme, prelaze u nadleznost socijale od koje je, ne zaboravimo, grdan nas svet iz poslednjeg iseljenickog talasa godinama ziveo k’o i kod kuce… samo bez kajmaka i kiselog kupusa. Prakticno, otpusteni prelaze sa privatnicke plate na drzavni kazan u kome jos uvek pliva i pokoji komad mesa. To je neka vrsta socijalnog sporazuma koji se upravo realizuje. Posredstvom multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija, ovaj shock prelio se na globus, po principu spojenih sudova i u skladu sa onom narodnom “ko sa decom spava, popisan se budi”, a srazmerno uvezanosti sa privredom u krizi.   Ekspanzija kapitala utkana je u srz funkcionisanja preduzetnistva. Pare vrse stalni pritisak i traze ventil da izadju u obrt kako bi se oplodile profitom. Obzirom da sada sve stoji, imperativ je sto pre napraviti prostor za nova ulaganja. Voleo bih da mogu da verujem da je globalna svest  dostigla nivo da izrodi new deal u skladu sa potrebama planete. Lepo bi bilo da novi vetrovi dodju preko razvoja nauke, obrzovanja, novih tehnologija, ekologije… Nek’ prave i uvaljuju filtere, ekloska i jeftina vozila, oplemenjuju jalovinu, krpe ozonske rupe... Da efikasne vetrenjace i solarni kolektori nove generacije, postanu chic koliko i novi Porche… Da se uvede nova poljoprivreda, posumi pusto, da se ucine isplativim sve tanji resursi... Jos da bogati izadju iz svojih bazena i krenu za parama, tamo gde im je jeftino, neuposleno, cisto… da im i ta mesta postanu vazna, a ne tek tudja… Bilo bi tu i za nas mesta.   Moze svasta…, al’ jedno ne bi valjalo. Desavalo se u nekim proslim krizama da samoproglaseni izbavitelj posegne za brzim resenjem, koliko efikasnim… toliko surovim i sebicnim…<BR> Radi se o velikoj masi svetskog kapitala koja trazi novi zamajac. Ako preduzetnicka iskra kresne i impuls  potece kroz industriju oruzja …. kroz muskarce u novim uniformama i zene u fabrikama konzervi… Ako se progovori jezikom konflikta.. bojim se da bi se takav new deal mogao oteti kontroli i pretvoriti u - the last one. Wed, 10 Dec 2008 09:19:00 +0100 https://www.blogoye.me/diamonddog/53809/ U rano jutro, pre neki dan, sedim u lobiju hotela, zavaljen u garnituru i bunovan zmirkam dok cekam ekipu da krenemo na posao. Odjednom, sa svih strana, ka recepciji pokuljaju klinci… mladji teenage-ri, sa torbama i ruksacima…ekskurzija... Oni, golobradi, bubuljicavi i stidljivi. One, tek probudjene, bistrooke i vesele. Sedaju svuda oko mene i ja se nadjoh zatrpan i obmotan pozitivnom energijom koju su sasvim spontano oko sebe sejali. Ne smetam im, ne vide me… zadovoljni su i sebi dovoljni. Posmatram par preko puta. Ona cavrlja i krisom merka efekat svojih reci na njegovom licu. On se pravi nezainteresovan i smoren…. a uopste nije….potpisujem! Ipak, pravi centar njihove komunikacije su spojene ruke na naslonu. Stagod pricali i radili, gdegod gledali, sva njihova paznja je tu. Titra! Jedan za drugim, kristalisem utiske. Prvo, deca su na ekskurziji u hotelu gde je noc nesto ispod 200 EUR. Bravo! Znaci moze i tako… ne moraju uvek da ih vodaju po rupama il’ ostavljaju da spavaju u autobusima. Drugo, celu noc su bili tu a nigde nije bilo ni vike ni tuce, ni bezobrazluka. Ponasaju se pristojno i gledaju svoja, divna, posla. I konacno, najjaci utisak: do tada naizgled odsutni momak, se okrene, pogleda je znacajno, podigne njihove stegnute ruke i poljubi joj nadlanicu. Paf! Bravo, majstore zeleni! Ona se tog momenta razliva po trosedu a ja ustajem sa osmehom. Dakle, u njegovu i njenu cast… i u cast pristojne dece na pristojnim mestima… menjam prvobitnu nameru i za kraj trilogije postavljam, tipican doo-wap stiskavac. Ova pesma je klasik Fifties-a. Moje izvinjenje Vinku, Banetu, Jacku i Zhuletu, jer ne znam ko je od njih ovaj biser napravio. Ja sam dosao na gotovo… ali sam se usudio da ga snimim jer je steta da nestane. Nedostaje mi samo vrisak Jacimovog sax-a, umesto koga sam ubacio “sugarsweet guitar” solo… Fotka je takodje prava…. sa bine SKC-a, osamdesetih…Zao mi je sto se ostali Fifties-i ne vide. Te veceri sam, bez probe, uzeo gitaru i menjao Baneta koji se razboleo.. Jedna od najdrazih svirki. Uzivajte! Get this widget | Track details | eSnips Social DNA   Sun, 30 Mar 2008 21:17:00 +0200 https://www.blogoye.me/diamonddog/38725/ Vidi on da je neko muljanje bilo i da stvar nece moci da se zakrpi. Dakle, lik oblaci pidzamicu, ulazi u sp.sobu i gleda je kako kunta  Legne i misli se(be): “Ja, sestro, palim sutra, zorom – nema ni da me cujes! Lepa si ti… fina si…volim ja tebe… al’ muljas nesto...  Nit’ znam kim, niti sta, al vazno da ja s tim vise ne mogu da se bakcem. ....Ubedacio sam se skroz ....i vreme je da to resim. Kad izadem napolje, prvo cu malo da po**zdim, pa cu jos malo da kunjam… i onda sam slobodan covek! Oped zezanje, opet smejanje i to…a ti posle vidi sta ces!” To je otprilike tema. A kako zvuci imate ovde: Soundtrack: Sgio – Nema Get this widget | Track details | eSnips Social DNA Sun, 23 Mar 2008 19:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/diamonddog/37985/ Vetar iz daljina donosi krike opalog lisca I prve hladne kapi Jesenje kise su tu i suncev osmeh mre Hladna zora preti snu Ima li mesta pored vatre?   Stegnuto srce, pri dodiru kise, drhti od zime I nesto se kida Neceg nema vise Samo secanje je tu, sve odnele su kise A zora preti snu   Ovo nije moj tekst. Pis’o ga moj drug G.S …Ne navodim njegovo puno ime jer ga nisam pitao, pre neko vece kad smo se videli. Ako zanemarimo par tehnickih zackoljica, meni deluje prilicno ozbiljno za godine koje je imao kad je ovo sastavio. Evo i nas dvojice, na slici od pre koju deceniju. Mozda smo tad prashili bas ovo, u mnogo tvrdjoj verziji…. Jagger-Richards, jbt! :)) A gledam nas onomad… Nema opasnosti da nas neko po ovoj slici prepozna. Njega bi jos mogli i da Google-ujete (kad bi’ vam rek’o ime)… Mene ni to ne mozete, posto nicim nisam zaduzio siru drustvenu zajednicu. Dakle, umesto da mudro**ram i teoretisem o muzici, mainstream-u, popu… ja ovim, lately, utucavam ono malo slobodnih sati. Priznajem, nisam nesto lud za poezijom ali kad sve stavim na papir, izlazi da ce sve biti prilicno lirski. Kome se slusaju retro ljige – izvol’te, pritisnite Play, pa ocenite sami koliko su se ova dvojica na slici uspesno izborila sa stihovima.   Soundtrack: Sgio – Svu toplinu sveta - Honeypot studios Get this widget | Track details | eSnips Social DNA P.S. Bolje da stavite neke slusalice, posto se na raznim, pogotovo kompjuterskim zvucnicima cuje svakojako. Tue, 18 Mar 2008 08:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/diamonddog/37504/ Moj prvi post na Blogoyu ali ne i prvi uopste. Vise o tome drugom prilikom. U ovom kvazi-uvodu hocu da kazem da je blog, za mene kao web-polaroid fotka. Ima svoj razlog, pre svega u datom momentu, da uhvati raspolozenje, definise i oslika trenutni osecaj i uspostavi neku usmerenu komunikaciju. U kasnijem zivotu, moze se, eventualno, prezentirati u nekoj osmisljenoj kolekciji, pod uslovom da se za to steknu neki smisleni razlozi. Zbog toga, ne mislim da je dobro da se ponavljam, niti da prepisujem, negde vec uradjeno. Ovde sam, takoreci ispocetka, iz sasvim specificnog razloga.  Potrebno mi je da par spremnih postova izbacim na portalu koji: - podrzava zvucni zapis - okuplja “domacu” klijentelu jer su zvuci totalno domaci Fenomen blog-a podrazumeva interakciju. Ako se interakcija napravi, moze doneti kvalitet vise onome sto se na blog-astal iznese. Ako pak do toga ne dodje na pravi nacin, onda sve ovo mozemo da nastavimo u svojim sobama, na listovima hartije. Dakle, dal’ cemo na duze staze “blogovati” (cudnog li glagola!) - videcemo. To ne zavisi samo od mene. Mon, 17 Mar 2008 13:16:00 +0100 https://www.blogoye.me/diamonddog/37443/