Nisam odmah otvorila oci. Trome misli, nisu mogle ostati takve dugo. To me Sofi drzi za ruku i gleda pravo u oci.

- No, sto ti hoces sada?

- mrmljam kroz polusan, uvaljujuci ruke dublje pod jastuk.

Bledo je gledam, ali neki strah se uvlaci pod moju kozu i zelim da ode. Sedi na ivici krevete, prekrstenih nogu, u kosulji svoga ljubavnika. Smeska mi se. Znam vec taj pogled, duboke su joj oci, i ne sluti na dobro.

Pomisljam kako ima lepsa kolena nego ja. Dobro ima ljubavnika za razliku od mene. Ja sam bila previse dobra za te stvari. 

- Ima  tu nesto, smeska se Ona. Ti si sanjalica.A oni ne zele da stalno budu tu , na dohvat ruke. Znas kakvi su.

- Ne znam, sapcem ja. Ne znam.

Smeska se i prebira u ruci neke slike, sto sam ih jos pre nekog vremena bacila, zajedno sa ostalim nepotrebnim stvarima.

- Hej, to je moje!

Vicem i guram je od sebe, otimajuci joj slike.

- ali i moje, draga, zar ja i ti nismo iste, jedno?

Gledam je. Lepa je. Lepsa nego ja.Plava kosa meko joj pada po golim ramenima. Pramen na licu, prekriva joj zelene oci. u tim ocima, plamen, od kojeg muskarci, gube nesto sto inace ne daju ostalim zenama.

- Sigurno je video nju. Slovenska lepota. Cisto lice.

Suza je skliznula niz Sofin obraz. Prvi put sam videla da ona place.

Sapuce drzeci me za ruke, stezuci mi prste

- Zasto ne mozes biti srecna zbog njega?

- Vratio ti je zivot, udahnuo u tebe treptaje, voleo te, kao sto niko nikada vise nece.

Guzvam plahte oko sebe, ne zelim da placem, ali ne mogu drugacije.

Pomisljam kako bi bilo lako prepustiti se ovome. Ostati beskonacno dugo u krevetu. Za dorucak posluziti secerne snove, umotane u sareni papir lazi. Kasicicom, lagano promesati iluzije,  kockice secera utopiti u toploj tecnosti i nikada ne otvoriti oci. Mislima se prebaciti u svet gde je postojala ljubav. U kucici na vrhu neke planine. Gde napolju pada sneg, pahulja po pahulja, slazu se jedna na drugu, nema puta za nazad.

" Ona jos u rukama nosi tuzno cvijece. To se cvijece jos uvek jasno istice na njenom mantilu. Ona je jos uvjek u poprecnoj ulici i jos uvjek se okrece. Ona jos uvjek vidi samo tebe, jos uvjek te gleda nemirno i bolecivo. Jos uvjek joj je u ocima neobicna, nikad do tada vidjena samoca. Jos uvjek je posedujes, njenom slobodnom voljom.

Jos uvjek treperi.

Neobicna sudbina.

Zeleti i istovremeno pustati na slobodu.

Svaki osecaj da nemam, nadoknadices ti. Svojim prisustvom.

Svojom slobodom."

Komentari:

Pošalji komentar

Sloboda, sreća, zadovoljstvo su većim delom u našim rukama. Naravno, uvek neki On doprinese tome, ali osnova je baš u tebi, njoj, meni...

Poslao Trešnja u 09:14, 7.12.2008 | Link | |

Poslao JECIKA u 17:10, 24.3.2010 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>