dođi!
10.1.2010
Dođi!
Dođi da pravimo snove od suvih grana jesenjeg pruća.
Posle ćemo tragove po koži, gasiti poljupcima.
Dođi!
Igrajmo se mrtvim lišćem.
Balada se noćas lepi za moje ušne školjke.
Duhovi sa zdenca neispunjenih želja,
ubijaju stražare i varaju pijane čuvare.
Krvare mi po nepostojećim rečima,
utisnute tvoje usne.
Nosim ih na bedrima; kao amanet i znak.
Noćima ih, pijana šetam, praznim, mračnim ulicama.
Moja bedra i utisnute tvoje usne.
Dođi!
Šetaćemo zajedno, moja mrtva pesma i ja
i moj mrtvi Pesnik.
Samo dođi, priznaću napokon sve te naše zablude,
toliko velike, da od njih možemo napraviti vatru veću od Ljubavi.
Dođi!
Izgorećemo zajedno, pristajem da budem pepeo,
raznesi me posle po neplodnim poljima
i prospi po mrtvim, visokim šumama.
Ti ćeš biti samo dim,
ovaj poslednji,
što sam samilosno uvukla u pluća i izbacila niz crvene usne
dok sam žar cigarete prstima ubila u staklenoj pepeljari naše mrtve ljubavi.
Dođi!
Jer,
Posle ćemo tragove po koži, gasiti poljupcima.
