*
4.2.2010
Mrzi me jutros da umirem.
Da budem tvoj heroj
i da te mrtva čekam.
Mrzi me da se prisećam
kako tvoje ruke stiskaju moja bedra
i kako se lomimo dok se gutamo
u pokušaju da se ne povredimo
oružjem koji smo oboje želeli da nas pogodi
ravno u srce
i sprži.
Možemo se napiti; vina ili mraka, tableta ili tišine.
Dovoljno sam mlada i uobražena
da verujem
da me
voliš.
Pitanje je
šta ćemo sa tim?
