I ples moze da pocne. Muzika, jedan, pa drugi korak. Stisak ruke na ramanu. Udarci srca, dok klize po ledjima prsti. Ruke, sto me snazno privuku, toliko blizu, da ne znam gde je granica tvoga, a gde moga tela. Uzivam u trenutku, dok iz tela ne otplese taj osecaj. I ponovo koraci... Ti retki trenuci, kada se budimo zajedno. Vracas mi moje telo, uzimas nazad svoje lice, namestamo zajedno plahte, jastuke i prekrivac boje neba. Gledam te tuzno. Gledas me. Namestamo granice, sto smo ih nocas izgubili, dok smo spojeni zajedno disali. Iz gomile mojih zelja, izvlacis onu najkracu. Spustas usne, na prvi prsljen moga vrata, lozinka za magicne dodire. Meni treba jos jedan pogled na tvoje ruke. Meni treba jos jedan pogled. Na tvoje oci. Usne. Meni uvek treba dodir vise. Zatvaram oci... opet ces me snazno privuci sebi, doci ce taj trenutak. - Dobro. Cekacu te.

Komentari:

Pošalji komentar

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>