sve je u redu. pišem.
pišem po ceo dan i celu noć,
pišem, pišem, pišem.
pišem brzo i polako, ležećki, sedećki, dubećki na glavi...
pišem i padam sa kišom koja pljušti napolju.
padam ali pišem. prvenstveno to.
pišem s leva na desno i s desna na levo.
da se ne lažemo u uglu strane ponekad nešto nacrtam,
uglavnom bezobrazno. ali zato pišem lepo.
pišem, ne prepisujem nego pišem.
pišem i tečem sa rekom,
koju je kiša napravila napolju
pišem i tečem nekom ušću.
tečem. ali pisanje je ono što je bitno,
i ne crtam, slagao sam.
zar me možete zamisliti kako crtam
nečije ...., nešto bezobrazno recimo,
u ćošku salvete.
ne. ja to ne radim.
ja pišem ako niste znali.
retko, baš retko napišem nešto na stolnjaku,
još ređe na jastuku ili pokrivaču.
uglavnom pišem po papiru
i smrzavam se u ovoj hladnoj sobi.
i gorim kao sijalica što visi na parčetu žice,
sa plafona.
ali pisanje pre svega.
da,
pišem.
ovo je napisano danas za opkladu. trebao sam da napišem -pišem- više od dvadeset puta,
u manje od deset rečenica. a da ne ispadne glupo.
i nije tako glupo.
a i istina je.
stvarno pišem.
pišem i crtam po uglovima.
malo sam slagao da sam lagao. : )
