ALGAZY & GRUMMER* (1928)
URMUZ DIMITRIJE DIM. IONESCU - BUZAU
Algazy je simpatičan starac, krezub, nasmejan, svilenkaste obrijane brade, lepo postavljene na roštilju što je zašrafljen ispod podbradka i ograđen bodljikavom žicom...
Algazy ne govori nijedan evropski jezik... Ako ga, međutim, dočekate u zoru, ili u rano jutro, i kažete: “ Dobro jutro Algazy! “, naglašavajući slovo C, Algazy će se osmehnuti i, da bi iskazao svoju zahvalnost, uvući će ruku u džep i povući kraj konopca, dok će mu brada od radosti drhtati čitavih petnaest minuta...
Odšrafljen roštilj služio mu je za rešavanje svakog težeg problema u pogledu čistoće i mira u kući.
Algazy ne prima mito... Samo je jednom pristao na to, kad je bio kopist Crkve; ali ni tada nije primio novac već samo neko parče čanka u želji da da miraz svojoj siromašnoj sestri koja je trebalo da se uda sutradan.
Pored svakodnevnog posla u radnji, najveća Algazyeva radost je da se samovoljno upregne u kolica i da u pratnji, na dva metra od svog druškana Grummera, beži velikom brzinom po prašini sa jednim ciljem da sakupi probušene limenke, a naročito koščice koje se, posle ponoći, jedu zajedno u najgroznijoj tišini...
Grummer ima i aromatičan drveni kljun...
Prirodno povučen, i žučno temperamentan, leži čitav dan ispružen ispod tezge sa kljunom uguranim u pod. Čim se uđe u njihovu radnju, prijatan miris draži nozdrve. Kod stepeništa te dočeka pošten pogled sa vlasima zelenog kantariona umesto kose; zatim Algazy pozdravlja vrlo srdačno i poziva da sedneš na taburet.
Grummer sedi i vreba... Podmuklo, podozrivo izvlačeći najpre samo kljun, koji razmetljivo brčka gore i dole na žljebu napravljenom na rubu tezge, pojavljuje se na kraju čitav on... Raznim spletkama prisiljava Algazya da napusti lokal, zatim te klevetnički uvlači, neprimetno u svakojake razgovore – naročito o sportu i književnosti dok ne sačeka priliku da te udari dva puta kljunom po trbuhu, što te natera da izjuriš napolje, na ulicu, urlajući od bola.
Algazy, koji, zbog nedozvoljenih Grummerovih postupaka, skoro uvek ima neprijatnosti i čarki sa mušterijama, izlazi u trku sa tobom i poziva te natrag, da bi pružio odgovarajuće zadovoljenje, omogućuje ti – ukoliko si kupio predmet skuplji od 15 para – da... omirišeš malčice Grummerov kljun i, ako želiš, da ga prejako stegneš za pepeljasti mehur od kaučuka, koji mi je zašrafljen na leđima, malo iznad guzice, što ga tera da skače po radnji ne pomerajući kolena i puštajući nerazgovetne zvukove...
Jednoga dana Grummer je, ne izvestivši Algazya, uzeo kolica i sam krenuo u potragu za krpicama i koščicama. U povratku, naišavši slučajno na nekoliko mrvica pesama, načini se da je bolestan i, pod jorganom, pojede ih sam, krišom... Saznavši za to, Algazy uđe tamo za njim, sa iskrenom namerom da mu očita samo moralnu lekciju, ali sa užasom primeti, po Grummerovom trbuhu, da je sve što je bilo dobro u književnosti ovaj sažvakao i svario.
Lišen ubuduće svake osobite hrane, Algazy, zauzvrat, pojede, dok je ovaj spavao, celu Grummerovu bešiku...
Sutradan Grummer, razočaran što je ostao bez bešike, sam na svetu, uze starog u kljun i, po zalasku sunca, odnese ga na vrh visoke planine... Povede se strašna bitka između njih i trajaše celu noć, dok se u osvit zore, pobeđen, Grummer ne ponudi da povrati progutanu književnost.
On je izbljuva Algazy na ruke... Ali starac, u čijem su trbuhu fermenti bešike počeli da izazivaju jezu nove književnosti, pronađe da sve što mu je ponuđeno beše premalo i staro...
Izgladneli, i ne mogavši da u mraku pronađu idealnu hranu, koja je obojici bila neophodna, nastaviše bitku udvostručenim snagama i pod izgovorom da jedan drugog samo okuse da bi se upoznali potpuno, počeše se gristi sa rastućim gnevom. Dok su proždirali jedan drugog, stigoše do poslednje kosti... Algazy prvi skonča...
EPILOG
Sutradan, u podnožju planine, prolaznici su mogli videti, u šancu, izbačeni kišom, roštilj od bodljikave žice i drveni mirišljavi kljun... Obavestiše vlasti, i pre nego što iko stiže na lice mesta, jedna Algazyeva žena, ona u obliku metle, pojavi se iznenada i... zamahnuvši dva-tri puta levo-desno, izbaci sve što se tu našlo na đubrište...
* “Algazu & Grummer” je nekadašnji naziv jedne prodavnice putnih torbi, novčanika itd. u prestonici, firma koja danas postoji pod jednim jedinim imenom. U svakom slučaju, dopuštamo sebi da pomislimo da se imena Algazua i Grummer-a, prema predstavama koje bude svojom specifičnom melodijom, proizvod utiska koji prijatno zvuči i otmenim građanima, kakve ih mi znamo iz stvarnosti.
Dopuštamo sebi da u nastavku pokažemo čitaocu kakav bi jedan Algazy, ili jedan Grummer, mogao biti ili morao biti “in abstracto”, kada ne bi bio stvoren slučajnošću, sudbinom koja uopšte ne vodi računa o tome da li se predmeti njenog stvorenja, u liku i u pokretu, slažu sa imenima koja su im data.
Izvinjavamo se gospodi Algazy i Grummeru zbog ovih primedbi, koje smo sebi dozvolili; ali mi to činimo sa željom da im služimo, upozoravajući ih blagovremeno na najpogodnije mere da bi se popravili u tom pogledu.
Izgleda da je moguć jedini izlaz: da nađu neko drugo ime, koje više odgovara njihovoj stvarnosti, ili da promene svoja lica ili uloge, prema samoj estetici imena, koja nose kada već hoće da ih sačuvaju...
