moja propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.
moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...
moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.
kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.
njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.
Objavio
voja u 09:45
kategorija posta: email this post |
Komentara (18)
mene ovo plaši i stvara mi nemir i bojim se za tebe i ...lijepo to jesi uobličio ali ne bih ja ništa u vezi s propašću i tobom..ne bih...lijepo ti meni budi veseo, zaljubljen, zdrav i veeliki...:-)
maryjane... volim s'voje grehe. (a da li si znala da sabljar jede muve? iju iju ju! ...
dir nurli... lijepo što se plašiš za svog druga )) ali... to je samo propas' niš' ozbiljno )) ne smeta to da budem ves'o, zaljubljen, zdraf i velik )) (danas najzad uzimam knjigu... hvala drugarice ))) fala fala :***
inanna... hvala... biću dobar prema sebi koliko to zaslužujem... šteta što ne mogu sam sebe preko kolena... ))
Iako nemam vremena za blogovanje,ne dopuštam sebi da propustim tvoje priče....a ova...je remekdelo.
Vojo ti si nešto najbolje što je moglo da se nađe na Blogoyu,a i šire))
Molim,ovo nije nikakvo podilaženje,zaista mislim da si poseban,a naročito tvoje priče)))
