ljubav, vera, nada... politika https://www.blogoye.me/anachrist/ sr Sat, 18 Jul 2026 12:25:50 +0200 BlogOye! ALGAZY & GRUMMER* (1928) URMUZ   DIMITRIJE DIM. IONESCU - BUZAU        Algazy je simpatičan starac, krezub, nasmejan, svilenkaste obrijane brade, lepo postavljene na roštilju što je zašrafljen ispod podbradka i ograđen bodljikavom žicom... Algazy ne govori nijedan evropski jezik... Ako ga, međutim, dočekate u zoru, ili u rano jutro, i kažete: “ Dobro jutro Algazy! “, naglašavajući slovo C, Algazy će se osmehnuti i, da bi iskazao svoju zahvalnost, uvući će ruku u džep i povući kraj konopca, dok će mu brada od radosti drhtati čitavih petnaest minuta... Odšrafljen roštilj služio mu je za rešavanje svakog težeg problema u pogledu čistoće i mira u kući. Algazy ne prima mito... Samo je jednom pristao na to, kad je bio kopist Crkve; ali ni tada nije primio novac već samo neko parče čanka u želji da da miraz svojoj siromašnoj sestri koja je trebalo da se uda sutradan. Pored svakodnevnog posla u radnji, najveća Algazyeva radost je da se samovoljno upregne u kolica i da u pratnji, na dva metra od svog druškana Grummera, beži velikom brzinom po prašini sa jednim ciljem da sakupi probušene limenke, a naročito koščice koje se, posle ponoći, jedu zajedno u najgroznijoj tišini... Grummer ima i aromatičan drveni kljun... Prirodno povučen, i žučno temperamentan, leži čitav dan ispružen ispod tezge sa kljunom uguranim u pod. Čim se uđe u njihovu radnju, prijatan miris draži nozdrve. Kod stepeništa te dočeka pošten pogled sa vlasima zelenog kantariona umesto kose; zatim Algazy pozdravlja vrlo srdačno i poziva da sedneš na taburet. Grummer sedi i vreba... Podmuklo, podozrivo izvlačeći najpre samo kljun, koji razmetljivo brčka gore i dole na žljebu napravljenom na rubu tezge, pojavljuje se na kraju čitav on... Raznim spletkama prisiljava Algazya da napusti lokal, zatim te klevetnički uvlači, neprimetno u svakojake razgovore – naročito o sportu i književnosti dok ne sačeka priliku da te udari dva puta kljunom po trbuhu, što te natera da izjuriš napolje, na ulicu, urlajući od bola. Algazy, koji, zbog nedozvoljenih Grummerovih postupaka, skoro uvek ima neprijatnosti i čarki sa mušterijama, izlazi u trku sa tobom i poziva te natrag, da bi pružio odgovarajuće zadovoljenje, omogućuje ti – ukoliko si kupio predmet skuplji od 15 para – da... omirišeš malčice Grummerov kljun i, ako želiš, da ga prejako stegneš za pepeljasti mehur od kaučuka, koji mi je zašrafljen na leđima, malo iznad guzice, što ga tera da skače po radnji ne pomerajući kolena i puštajući nerazgovetne zvukove... Jednoga dana Grummer je, ne izvestivši Algazya, uzeo kolica i sam krenuo u potragu za krpicama i koščicama. U povratku, naišavši slučajno na nekoliko mrvica pesama, načini se da je bolestan i, pod jorganom, pojede ih sam, krišom... Saznavši za to, Algazy uđe tamo za njim, sa iskrenom namerom da mu očita samo moralnu lekciju, ali sa užasom primeti, po Grummerovom trbuhu, da je sve što je bilo dobro u književnosti ovaj sažvakao i svario. Lišen ubuduće svake osobite hrane, Algazy, zauzvrat, pojede, dok je ovaj spavao, celu Grummerovu bešiku... Sutradan Grummer, razočaran što je ostao bez bešike, sam na svetu, uze starog u kljun i, po zalasku sunca, odnese ga na vrh visoke planine... Povede se strašna bitka između njih i trajaše celu noć, dok se u osvit zore, pobeđen, Grummer ne ponudi da povrati progutanu književnost. On je izbljuva Algazy na ruke... Ali starac, u čijem su trbuhu fermenti bešike počeli da izazivaju jezu nove književnosti, pronađe da sve što mu je ponuđeno beše premalo i staro... Izgladneli, i ne mogavši da u mraku pronađu idealnu hranu, koja je obojici bila neophodna, nastaviše bitku udvostručenim snagama i pod izgovorom da jedan drugog samo okuse da bi se upoznali potpuno, počeše se gristi sa rastućim gnevom. Dok su proždirali jedan drugog, stigoše do poslednje kosti... Algazy prvi skonča... EPILOG Sutradan, u podnožju planine, prolaznici su mogli videti, u šancu, izbačeni kišom, roštilj od bodljikave žice i drveni mirišljavi kljun... Obavestiše vlasti, i pre nego što iko stiže na lice mesta, jedna Algazyeva žena, ona u obliku metle, pojavi se iznenada i... zamahnuvši dva-tri puta levo-desno, izbaci sve što se tu našlo na đubrište...      *  “Algazu & Grummer” je nekadašnji naziv jedne prodavnice putnih torbi, novčanika itd. u prestonici, firma koja danas postoji pod jednim jedinim imenom. U svakom slučaju, dopuštamo sebi da pomislimo da se imena Algazua i Grummer-a, prema predstavama koje bude svojom specifičnom melodijom, proizvod utiska koji prijatno zvuči i otmenim građanima, kakve ih mi znamo iz stvarnosti. Dopuštamo sebi da u nastavku pokažemo čitaocu kakav bi jedan Algazy, ili jedan Grummer, mogao biti ili morao biti “in abstracto”, kada ne bi bio stvoren slučajnošću, sudbinom koja uopšte ne vodi računa o tome da li se predmeti njenog stvorenja, u liku i u pokretu, slažu sa imenima koja su im data. Izvinjavamo se gospodi Algazy i Grummeru zbog ovih primedbi, koje smo sebi dozvolili; ali mi to činimo sa željom da im služimo, upozoravajući ih blagovremeno na najpogodnije mere da bi se popravili u tom pogledu. Izgleda da je moguć jedini izlaz: da nađu neko drugo ime, koje više odgovara njihovoj stvarnosti, ili da promene svoja lica ili uloge, prema samoj estetici imena, koja nose kada već hoće da ih sačuvaju...    Sun, 30 Sep 2012 14:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/anachrist/97121/ voleo bi da sam od svih “bavljenja” mogao da odaberem nesto i dovedem to isto do savrsenstva. zanima me zasto nisam i zasto se necu posvetiti jednoj stvari i ako bas ne budem najbolji na svetu, bar bi.. verovatno.. bio zadovoljan; da kada me jednom neko pita: sta si radio u zivotu? ja kazem: eto to sam radio. trazim razloge za sopstvenu neodredjenost i nije mi jasno jer imam sve mogucnosti da budem, ako ne bas genije, onda tu negde... recimo, prema podacima sa kembridza licni uspeh zavisi od duzine kaziprsta. medju brokerima na londonskoj berzi najvise novca zaradjuju oni kojima je kaziprst duzi od domalog prsta. moj ne samo da je duzi, nego je i spljosteniji jer sam ga prebio dok sam krecio. onda gledam kako sam okrecio sobu trazeci dokaz svoje genijalnosti pa brzo pustim muziku da izbegnem stresnu situaciju.. znate, Adam i Bog dodirnuli su se bas kaziprstom, sto je ovekovecio Mikelandjelo, ciji je opet kaziprst bio tezak bar pola kile.. da uperim taj kaziprst u nebo verovatno bi me udario grom, mada to necu uraditi jer me je mama ucila da nije pristojno upirati prstom. cak ni u dragog nam boga koji sve prasta. i kralj Mide je dodirom kaziprsta pretvarao sve dodirnuto u zlato. donekle mi ta radnja uspeva, pogotovu posle cackanja nosa. a znate.. volim da kuvam spagete... i ne znam sta me je sprecilo da budem najbolji kuvach spageta na svetu... bio bi srecan, sit i debo. ovako sam samo srecan, sit i ... no, no, masem kaziprstom. nisam puno. Sat, 15 Sep 2012 20:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/anachrist/97023/ ponovo upoznajem sebe. pruzio sam sebi ruku i cvrsto se rukovao, da ostavim utisak. nisam se obrijao za tu priliku da vise licim na muskarca. samo, njegov stisak mi nesto bas i nije delovao impresivno. bio je nekako labav. ponovo pricam sa sobom. govorim jasno i glasno sta mislim, ne prenemazem se, ne okolisam.. on se smeska. kao zna nesto sto ja ne znam... a ja sam glup. pokusavam i da se osetim. jako, muski. hrabro da sebi otvorim srce i misli. on me gleda zacudjeno. drzi distancu. pokazuje mi svoje nove patike. Fri, 14 Sep 2012 21:29:00 +0200 https://www.blogoye.me/anachrist/97010/ u početku stvori Bog nebo i zemlju. a zemlja beše bez obličja i pusta, i duh Božji dizaše se nad vodom. i reče Bog neka bude svetlost. i bi svetlost. nakon toga odvoji dobri Bog mora od zemlje,  naredi zemlji da pusti travu i drveće, napravi znake vremena... zatim i životinje, da vrve po vodi, i ptice, kitove, stoku, zveri zemaljske... i vide da je dobro. zatim mu pade na pamet da napravi čoveka po obličju svom... tu je već zastao u svom stvaralačkom zanosu. *** posle odredjenog vremena vide Bog da se nije proslavio u poslednjem kreativnom trenutku, i da pokaže svemogućnost svoju, napravi svoje najveće delo. napravi reč, reč koju ni sam on ne može da čuje. pošto nije znao šta će sa njom, a i čovek je smišljao sve originalnije glupost koje su ga veoma smarale ... dade naš, dobri Bog tu reč čoveku, da čovek iz nje napravi čitav jezik. dabome, jezik koji Bog neće morati da sluša. i to sve zarad mira. Božijeg mira... : )     Sun, 08 May 2011 22:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/anachrist/88256/                                                                                                                                                                  svi, koji ove godine ne budu videli:                                                                       u julu čeka veliko iznenadjenje. naime jul će ove godine imati pet petaka, pet subota i pet nedelja. što se dešava svake 823 godine. svim besmrtnim drugarima, čestitaću opet, za isto toliko godina.:) Wed, 23 Mar 2011 13:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/86802/         rešio sam da okrenem novi list. ovako dalje ne ide. niti dalje, niti više. ne ide. namigujem onima koji ne vide  i šapućem onima koji ne čuju. glupiram se pametnima i filozofiram sa glupima. zaljubljujem se u one koji me ne primećuju i odbacujem ljubav onih koje me vole bezuslovno.   od danas: od danas, ne, neću se, kao što mislite glupirati sa glupima, šaputati onima koji me vole i namigivati onima koji filozofiraju. okrenuti novi list ne znači samo preraspodeliti staro. novi list zahteva nešto novo. zahteva – ne grešiti, na prvom mestu. hm, da. a ko radi taj i greši. od danas neću da radim, neću čak, čak ni prstom više neću da mrdnem. a kamoli da tamo... okrećem neki list.                  Tue, 01 Mar 2011 06:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/86228/                                                                                                                      daleko, daleko. daleko i vremenom i prostorom u jednom svemiru koji je umirao, dva inteligentna bića ćuteći gledala su horizont, sa vrha jednog velikog grebena. pošto je jedno nastalo od drugog možemo ih nazvati otac i sin. ili majka i ćerka... ili... no to više nije bilo bitno. ono što je bilo bitno jeste to da su napredni umovi te civilizacije za ovu noć predvideli kolaps njihovog univerzuma. prošle su stotine godina kako je njegovo širenje prestalo i sila gravitacije neumoljivo je vraćala stvari u poredak pre velikog praska. sažimanje je krenulo veoma sporo ali umesto da traje koliko je trajalo i širenje, po proračunima, posle zalaska i drugog sunca za samo nekoliko sati njihov svemir će biti duplo manji. potom, u sledećih nekoliko minuta ponovo duplo, da bi ga u trećoj fazi podivljala sila privlačenja smrvila u nekoliko sekundi, vraćajući ga u tačku beskonačne gustine. mladjem biću činilo se da će ta tačka biti tačno tamo gde je centralni deo njihove kuće, tojest u centru hodnika koji vodi u dnevnu sobu. -kako si  porastao, i kako si ozbiljan- starije biće je zadivljeno gledalo mladje, kao da ga vidi prvi put posle mnogo godina. a vidjali su se svakodnevno-ne plašiš se? -ne-odgovorilo je mladje-danas su nam u školi rekli da se neće desiti ništa što se mnogo, možda i bezbroj puta do sada već nije dešavalo. da ćemo možda promeniti oblik, ali da nas već sutra čeka veliki prasak i da je to prirodni put, nešto najnormalije. drugo sunce je dodirnulo liniju horizonta, kada su krenuli sa velikog grebena krivudavim putem kući. stariji ponosan  na smirenost i mudrost svoga deteta, mladji pun vere u bolje sutra.                                                                                                                                                                                                               Wed, 23 Feb 2011 22:22:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/86097/                                                                                                                    tražio sam boga svuda.meditirao, molio se. tražio ga u sebi, u veri, u knjigama, u zvezdama. nadao se da ću ga naći u drugima, u ljubavi prema bližnjima. živeo u braku, živeo u manastiru, živeo u pustinji.   ceo život posvetio sam tome da ga nadjem, da ga spoznam. nikakvu drugu svrhu moj život nije imao. i tako godinama... onda decenijama. desilo se to da sam se umorio. ali me čak i sada povuče neki znak. i ja ga pratim.   desi se zastanem pomislim bože ima li kraja on mi kaže nema i odem dalje.                          hvala tanja :)                                                         Sun, 13 Feb 2011 14:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/85872/                                                                                                                                                            hteo sam da ti kažem puno toga, sada je nevažno. sve, baš sve što ti mogu reći slilo se u jednu reč. budalo. budaletino jedna! znao sam da će me udariti no nije me to brinulo. i udario je. svom silinom. zatim je istrčao iz restoranskog wc-a gde sam ostao da ležim. konobari nisu pokušavali da ga zadrže. sačekao sam ga u retrovizoru prvih parkiranih kola do ulaza u lokal. konju! idiote! drao sam se iz sveg glasa. istog časa obrušio se i rukom krvavom od udarca otkinuo retrovizor. bedniče! luzeru! urlao sam iz ogromnog izloga kafane pre nego što ga je razbio u parčiće. disao sam sa njim trčeći niz ulicu i pobedonosno ga poljubio sa haube belog pežoa dole, na raskrsnici, dok su iza njegovih ledja škljocale lisice.   Sun, 30 Jan 2011 22:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/85499/                                                     sedam puta nedeljno perem zube bez obzira dolaze li gosti ili ne. nula zarez dvanaest puta nedeljno nekud otputujem. isto toliko puta se vratim. subotom uveče sam  sa starim drugarima. sa tobom pričam u proseku četrnaest puta nedeljno. a sa tobom se vidim par puta ... u nedelji ... u prolazu.. na tebe pomislim tri do četiri puta. tebe sam zaboravio i u mojim nedeljama te više nema.   godine nisu više moja briga. ni meseci. skoncentrisan sam na nedelje. pretpostavljam da će mi jednom, posle nedelja ostati dani. pa sati. minute i sekunde će mi verovatno brojati neko drugi. odlučio sam da odem zauvek, jedne nedelje. i kad to “zauvek”  prodje, da vaskrsnem. neke druge. ... ako me nisu lagali.   Wed, 19 Jan 2011 19:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/anachrist/85189/