proteklih meseci sanji je bilo izmaknuto tlo pod nogama. mala porodična firma –fenix- koja se bavila uređenjem enterijera bila je pred krahom. sanja se osećala posebno odgovornom jer od kada je stala na njeno čelo, i to pre nekih godinu dana, stvari su ubrzano krenule lošim tokom. poslednja poseta » finansijske «, i kazna zbog neuplaćenog socijalnog i penzionog osiguranja, za koje novca jednostavno nije bilo, označili su trenutak konačnog i dugo odlaganog izbora, staviti stan pod hipoteku krvopijskim bankarima ili zatvoriti firmu.
no, sanji se jutros smešio još jedan problem. taj problem je bio izuzetno prijatan i markantan, visok oko 190cm, uglađenog ponašanja, mladić iz agencije – pegaz, grafičke komunikacije i marketing -. sanji su bile potrebne nove vizit karte, agencija je bila u istoj ulici gde i njena kancelarija. svratila je u prolazu, samo da pogleda uzorke i raspita se o ceni, kada je ovaj, po njenom mišljenju nepotreban i opterećujući susret, zatekao potpuno nespremnu. moram se skoncentrisati na posao – govorila je sama sebi ... no nije imala šta raditi. pila je svoju drugu kafu od jutros sedeći u kancelariji, listajući ponuđene uzorke...misli su joj stalno bežale novom poznaniku. iz sanjarenja joj je pažnju privukla jedna kartica, potpuno različita od drugih. imala je -teške gravure-, crna podloga bogato ukrašena zlatotiskom. sanja je izvuče iz portfolija i stavi na dlan. učinila joj se posebno i nesrazmerno teškom u odnosu na veličinu. nije stigla pročitati šta na njoj piše kada zazvoni telefon. - izvinjavam se...aerodrom beograd ? – zvučao je nesigurno ženski glas. posle odričnog odgovora sanja spusti slušalicu i od iznenađenja poskoči na stolici ... u njenoj ruci, ležala je sasvim obična siva vizit kartica. prostačkom veličinom fonta, najgluplja rečenica koja se mogla na jednoj vizit karti naći poručivala je – rešite svoje probleme jednim pozivom. milena -, i ispod broj telefona. sanja poče da pretura po stolu, prvo koliko toliko staloženo, da bi kasnije histerično počela da baca stvari sa njega tražeći onu karticu koju je prvi put videla.
nije je pronašla. - počinjem da ludim – pomislila je – stres, da, stres... kada mi dan ovako počne, najbolje je častiti sebe begom kući, i to odmah -.
zaspala je pola sata po ulasku u stan i probudila se uveče. pomislila je kako će okrenuti dan u noć, kao kad je jednom davno, dok je izlazila u klubove, živela noćnim životom. u nedostatku bolje ideje skuvala je kafu i sela očajna za sto. potrebna mi je cigareta – pomisli, ode do mantila okačenog u predsoblju i zavukavši ruku u džep, zajedno sa paklicom mentol cigareta izvuče i jeftinu vizit kartu. – odakle si se ti samo stvorila ? – reče, osmehnuvši se ironično.
- rešite svoje probleme jednim pozivom...milena...- čitala je naglas paleći cigaretu. rešite svoje probleme...ponavljala je ispijajući gorku i tamnu tečnost iz šoljice... pošto je poslovnu pratnju kao mogućnost odbacila, pomislila je ili su ulošci ili nekakav novi super deterdžent. u ovo vreme, malo je verovatno da je i portir, odnosno čuvar ukoliko ga ima budan. hajde da ga malo razbudim i usput rešim dilemu...krilca ili super izbeljivač...- nasmejala se sebi samoj zbog dokonosti, i okrenu broj. bilo je kasno, bila je mala verovatnoća da će se bilo ko javiti. bilo joj je dosadno...
- halo, izvolite milena ovde – javi se zvonak ženski glas, nimalo bunovan ili mrzovoljan. sanja se iznenadi ovom poslovnošću. za trenutak je razmišljala da li uopšte da se javi, ili da spusti slušalicu... no, iznenadna radoznalost pobedi.
- izvinite,- promuca – sanja ovde... pronašla sam vašu posetnicu... zainteresovala se, da li bi bili ljubazni da mi kažete nešto više, čime se bavite... i kako rešavate probleme...? – zamalo pa se nasmejala dok je pitala poslednje pitanje.
- draga sanja samo sekund...- zatim je usledilo par sekundi pauze, jasno se moglo čuti tipkanje po tastaturi, zatim se javi isti glas – sanja jovanović ... firma – fenix- ... heh, ne stojite baš slavno... no ništa što se ne može popraviti. ukoliko se odlučite za saradnju sa nama ja ću biti vaš agent. napominjem da će prvi rezultati buduće saradnje biti vidljivi već sutra.
sanju prođoše žmarci, zatim savlada svoju zbunjenost koju zameni ljutnja...
- molim vas....odakle vam moji podaci ? maa...kako znate da ne stojim baš slavo !? šta vam to znači ? vi se šegačite sa mnom !!!
- napominjem i to da ste vi pozvali ovaj broj, kao i to da se treba skoncentrisati na posao. informacije su naš posao, i tu nema razloga za ljutnju. zapanjićete se koliko toga znamo i možemo, i sve to će biti stavljeno u službu vašeg napredka i napredka vaše firme. ne opterećujte se previše time. – reče ženski glas. zvučao je krajnje smireno ali i optimističan, na neki čudan način veseo...

- kako ste znali da ću ja pozvati !!?? – već dobrano besna vikala je sanja.

- naše je da znamo... – mirno je odgovorila milena.

- ma čime se vi bavite !!?? – sanja

- molim vas smirite se. prvi znak našeg nove prijateljske saradnje naćićete sutra u koverti na vašem radnom stolu. inače se bavimo unapređenjem poslovne saradnje, izradom planova za razvoj malih i srednjih preduzeća, astrologijom, numerologijom i vudu magijom. – smireno milena.

- molim !!??? – vrištala je sanja.

- naravno šalim se za poslednje tri stavke. – reče milena.

- vi !! vi !! uznemiravate poštene ljude u ovo doba!!! samo nešto probajte !!! – vrisnu sanja  i besno zalupi slušalicu.

onda se seti da je ona ta koja je pozvala. ta misao bi poražavajuća i ona je brzo potisnu...

kakvih manijaka sve ima – pomisli i iskopa iz torbice dva bensedina. za sat vremena je spavala blaženim snom.     ..nastaviće se...