što je i bila.
teturala se u povorci, odmah iza rodbine držeći mamu za ruku.
njena mama se čudila kako može njena mala ćerka prolivati toliko suza za tatom njenog školskog druga...koji usput nije našao za shodno da se uopšte pojavi...sve joj je bilo sumnjivo.
no to je priča za mamu. oslobođen tela posmatrao sam iz krošnje kestena...
prošlost mi je sada potpuno jasna, vidim je kao na dlanu.
dakle ovako je bilo...
jednog dosadnog ponedeljka zalutah surfujući na jedan dosadan čat. od jedne dosadne diskusije izdvajao se, svojim šaljivim komentarima jedan zanimljiv nick. kao anoniman pratio sam razvoj priče, no već posle par minuta stadoh da čitam samo njene rečenice. nisam se uključio u polemiku, ali sam celog dana bio pod jakim utiskom njenih dosetki.
utorak isto. shvatio sam da je u pitanju mlada dama, neobično iskrena, neiskvarena ružnim iskustvima života. lepršava i duhovita...
u sredu se odvažih.
uključih se, prateći njene komentare, vešto menjajući tok priče, navodeći je da..kao nešto nasamo raspravimo. i tu je počela naša priča.
usledili su bezbrojni sati, prvo duhovitog prepucavanja, kasnije ozbiljnih poveravanja. nije imala blage veze s mozgom, ali njen šarm, njena maštovitost, ostavili su me bez daha.
rekla mi je svašta (sada znam da su izmišljotine) kako ima 30 godina, kako je udata a muža ne voli, kako ima zeca koji jede šnicle, mačku koja klopa jabuke, ribice pirane koje se jedu međusobno.
kako radi u gradskom zelenilu, nesrećna je kad mora da uči...
na moje pitanje-šta sada uči?- odgovorila je - ne, ne pogrešno otipkala...nego kad sadim drveće...znaš mora da se iskopa jako duboka rupa, a ja to sve sama moram.
ok- rekao sam,besrajno duhovita, pomislio sam.
i ljubav je cvetala.
dala mi je broj mobilnog. samo se ne sme javiti nikada...jer je muž maltretira kada priča..kao skupo je, a on ne pravi razliku ko je zvao. dopisivali smo se...
eh...
sada znam da joj je kobnog dana otac ukinuo internet, pa je potpuno rezignirana rešila da popije čašu deterdženta i ode sa ovoga sveta.
da li bi se ubio zbog mene-stigla je poruka.
ne..više bih voleo da živimo zajedno-odgovorio sam
ja odlazim...-reče ona
* a meni je baš tog dana:
-stiglo ljubavno pismo iz poreske...
kazna + obaveza da u sledećih 7 dana uplatim doprinose za zadnje 3 godine.
-ex je najzad dobila spor, tužila me je za...pitaj boga šta sve
-stan-hipteka je prestao da bude stan...ostade samo hipoteka, ne više moja
-kola mi je odneo pauk...ni banke u džepu, da podignem ista
-najvažnija mušterija je našla jeftiniju kombinaciju
-da ne davim ima još.....
gde sam stao?
ja odlazim -reče ona...
moramo odmah da se vidimo, ne pravi gluposti - rekoh.
stojim na mostu i skočiću - napisa dok je sipala -feri- u čašu.
ne molim te...ne čini to - zavapih.
zbogom - stigla je da otipka jer je baš tada mama upala u kuhinju, uhvatila je za ruku i odvela kod bake na ručak.
u panici okrenuh broj..no..-mobilni korisnik trenutno nije dostupan.
padoh u očaj...sedeo sam tako potpuno prazan, ne znam koliko. a onda napisah oporuku, izvadih pištolj iz fijoke..i odoh sa ovog sveta.
kada je kasnije uključila telefon imala je šta da vidi, moju poslednju poruku. znala je moje ime i prezime, adresu.
sve je saznala iste večeri.
i sada evo je.
vidim je prvi put..he, zamalo da napišem u životu.
i znam da će ovih dana biti žalosna...
znam da će to malo i nežno stvorenje biti očajno i skrhano. duša mi se steže od njenog bola.
znam da će plakati dugo...sve dok joj tata opet ne dozvoli da koristi internet.
