sidarta se probudio u cik zore, tačnije probudio ga je oštar bol u stomaku.
pogledao je oko sebe, jer se nije sećao gde je zaspao, i zaključio je da je na poznatom mestu, u sobi koju je delio sa još sedam vozača rikše. bio je zahvalan toj spoznaji, pa polako poče da se tetura ka klozetu. čučnu nad rupom, mamurluk malo popusti.
čekao je ali se nije dešavalo ništa pa polako i maglovito poče da odmotava film od prethodne večeri.
odmah je iz te magle izronio lik čudnog stranca, najverovatnije evropljanina kojeg je pokupio na ulici i prevezao do hotela. stranac je poznavao jezik kao domaći, te se njihova priča nije završila samo vožnjom. stranac ga je ubedio da zajedno sednu u hotelski kafe, na po jedno pivo. nije sidarta imao ništa protiv.
prvo pivo se pretvorilo u drugo, pa u treće, četvrto, peto...prestao je da broji. kada su se dobro podnapili, stranac mu dade čudnu ponudu. setio se sidarta da je za danas u pet zakazano njegovo krštenje i da će za prelazak u hrišćanstvo dobiti na dar dve svoje mesečne plate. obradova ga ta finansijska konstrukcija...
napregnu se opet...opet ništa...
samo mu umorna i teška magla pade na oči.
i iz magle ovaj put izroni govinda, sidartin učitelj.
govinda je živeo na drvetu u obližnjem parku, retko je silazio. hranu i vodu su mu donosile komšije iz obližnjih zgrada....govinda je bio svetac.
govinda je pre par godina sidarti postavio pitanje, zagonetku - ko si ti ? - pitao je govinda.
svašta je lupetao sidarta.
malo, malo pa bi skrenuo svoju rikšu, vozio do poznatog drveta gde je pod krošnjom svaki put davao konačan odgovor : ja nisam ovo telo, ja sam duša i duh.
ko to za sebe tvrdi da je duša...ko je to duh ? - gađao bi ga korom od banane govinda.
i vraćao se sidarta vožnjama sav nikakav.
ko je to nikakav ? - pitao se.
i dalje se ništa nije dešavalo...
ko to pokušava da sere ? - upitao se i napregao iz sve snage. i prolomi se iz njega, bućnu posred rupe...pljusnu ustajala voda i jedna bezobrazna kap ga pogodi posred srede.
razrogači sidarta oči i oseti nešto lelujavo kako obleće oko njega.
i tada mu se spoznaja sruči na glavu kao klavir u crtanom filmu.
mišići mu se zategoše, zenice proširiše.
ja....ja...pa to sam ja!!! - viknu i skoči sa čučavca.
gle mene Bože...što sam glup...
i poče da se smeje kao lud.
da,da čuo je kraj najvećeg kosmičkog vica.
al sam budala...- udari se po čelu.
pa gde sam se sve tražio a tu sam sve vreme!!!!
pogleda oko sebe i shvati da ovaj klozet vidi istinski po prvi put!
pogleda svoje ruke i poče veselo da mrda prstima.
ču graju iz sobe, naime ostali drugari se behu probudili od njegove dreke...
ulete on bez čakšira, pade na kolena, podiže ruke i vrisnu iz sveg glasa:
JA SAM JA !!!!!!!!
ostali još u krevetima stidljivo su gestikulirali jedan drugom pokazujući na sidartu...
ovaj je šenuo.
tog dana sidarta nije otišao na posao.
obukao je jedinu celu, svečanu košulju koju čuva za specijalne prilike. otišao je do govinde znajući da mu je svetac neće isprljati pogotkom kore nekog voća.
otišao je po svoju mesečnu platu.
pred njim se otvarao jedan novi put...i savršeno je znao ko će tim putem hodati.
*naravoučenije: ako nas pogodi kap, ne mora nužno da bude loše
govinda je pre par godina sidarti postavio pitanje, zagonetku - ko si ti ? - pitao je govinda.
svašta je lupetao sidarta.
malo, malo pa bi skrenuo svoju rikšu, vozio do poznatog drveta gde je pod krošnjom svaki put davao konačan odgovor : ja nisam ovo telo, ja sam duša i duh.
ko to za sebe tvrdi da je duša...ko je to duh ? - gađao bi ga korom od banane govinda.
i vraćao se sidarta vožnjama sav nikakav.
ko je to nikakav ? - pitao se.
i dalje se ništa nije dešavalo...
ko to pokušava da sere ? - upitao se i napregao iz sve snage. i prolomi se iz njega, bućnu posred rupe...pljusnu ustajala voda i jedna bezobrazna kap ga pogodi posred srede.
razrogači sidarta oči i oseti nešto lelujavo kako obleće oko njega.
i tada mu se spoznaja sruči na glavu kao klavir u crtanom filmu.
mišići mu se zategoše, zenice proširiše.
ja....ja...pa to sam ja!!! - viknu i skoči sa čučavca.
gle mene Bože...što sam glup...
i poče da se smeje kao lud.
da,da čuo je kraj najvećeg kosmičkog vica.
al sam budala...- udari se po čelu.
pa gde sam se sve tražio a tu sam sve vreme!!!!
pogleda oko sebe i shvati da ovaj klozet vidi istinski po prvi put!
pogleda svoje ruke i poče veselo da mrda prstima.
ču graju iz sobe, naime ostali drugari se behu probudili od njegove dreke...
ulete on bez čakšira, pade na kolena, podiže ruke i vrisnu iz sveg glasa:
JA SAM JA !!!!!!!!
ostali još u krevetima stidljivo su gestikulirali jedan drugom pokazujući na sidartu...
ovaj je šenuo.
tog dana sidarta nije otišao na posao.
obukao je jedinu celu, svečanu košulju koju čuva za specijalne prilike. otišao je do govinde znajući da mu je svetac neće isprljati pogotkom kore nekog voća.
otišao je po svoju mesečnu platu.
pred njim se otvarao jedan novi put...i savršeno je znao ko će tim putem hodati.
*naravoučenije: ako nas pogodi kap, ne mora nužno da bude loše
