hrvatski premijer, ivo sanader pustio je u saobraćaj deonicu autoputa od županje do graničnog prelaza sa srbijom, pre par dana. najzad je u potpunosti završena avtocesta bratstvo in enotnost...
a nigde da gosn sanader pomene nas iz omladinskih radnih brigada koji smo najveći deo ovog posla izneli na svojim nedrima...eh kad se samo setim...
lepa neka vremena. kada mislili smo da je arbajt maht fraj citat iz kapitala, kada sam se šepurio značkama sibirskih gorana i golootočkih kamenorezaca na reveru moje brigadirske košulje...
elem bio sam urednik omladinskih novina šimunz i udbo, (šta ima novo na pruzi šamac-sarajevo i u naselju zavidovići), na dotičnoj akciji kada stiže naređenje ckbih da moja grupa smesta krene u pomoć dubrovačkoj radnoj brigadi -ivo morgin crni- koja je zapela negde kod vinkovaca. kasnije smo saznali da je čuveni gradonačelnik dubrovnika, stari, plemeniti partizan mate, insistirao da to budemo mi momci iz brigade starog grada, moša pijade. i krenusmo uz pesmu:
u bosni se živi divno
sve se radi direktivno
naredio ceha biha
a ne sme se protiv njiha...
put do vinkovaca je dug na fapu...pesme su se same menjale:
pioniri maleni
mi smo vojska kriva
svakog dana popijemo
2-3 gajbe piva....
i kad stigosmo kupidon me pogodi dvaput. prvo u bubreg, zatim u srce.
sretoh moju mare.
mare, mare, moja mare. po cili san dan trčao za njom...ona za kolica - ja ih već guram. ona za lopatu - ja iskopao. ona da me poljubi - ja već...
(a -odlazak u partizane- smo zvali odlazak u krevet)
i posle 3-4 dana skupih hrabrost: ajmo mare moja u partizane.
ajme, ajme di su partizani...?- upita lepojka.
ma u šumicu mare, možemo u šumicu - rekoh
a šta ćemo s partizanima radit? - mare će.
ma mani partizane mare, bićemo sami...
ajme meni što ne kažeš lipo....
i bilo nam je lipo....
danas mare ima dvoje dece i trećeg muža. čujemo se kad možemo.
ja svakog prvog maja obučem svoju staru košulju, zadenem svoje značkice.
partizane i partizanke su odavno oterali domaći izdajnici. šumarci su davno prazni.
e mare, mare šta ja mogu sem da kopam dublje i dublje...
a možda neka partizanka iz kine takođe kopa...pa ćemo se sresti na pola puta u središtu zemlje...
valja i dalje širiti bratstvo i jedinstvo.
* svaka sličnost sa stvarnošću, logikom,zdravim razumom i sličnim džidžabidžama
je stoprocentno slučajna.
ajme, ajme di su partizani...?- upita lepojka.
ma u šumicu mare, možemo u šumicu - rekoh
a šta ćemo s partizanima radit? - mare će.
ma mani partizane mare, bićemo sami...
ajme meni što ne kažeš lipo....
i bilo nam je lipo....
danas mare ima dvoje dece i trećeg muža. čujemo se kad možemo.
ja svakog prvog maja obučem svoju staru košulju, zadenem svoje značkice.
partizane i partizanke su odavno oterali domaći izdajnici. šumarci su davno prazni.
e mare, mare šta ja mogu sem da kopam dublje i dublje...
a možda neka partizanka iz kine takođe kopa...pa ćemo se sresti na pola puta u središtu zemlje...
valja i dalje širiti bratstvo i jedinstvo.
* svaka sličnost sa stvarnošću, logikom,zdravim razumom i sličnim džidžabidžama
je stoprocentno slučajna.
))
))