i ja sam je čekao za stolom, uvežbavajući nastup.- nela, stari smo prijatelji - mrmljao sam - ali mislim da bi mogli i trebali biti nešto više. pitao sam se u kom trenutku da je uhvatim za ruku preko stola, da li na "prijatelji" nagoveštavajući odanost, ili na "nešto više" nagoveštavajući nadu. - nela već smo dovoljno odrasli i dovoljno ozbiljni - zavodnički pogledah brkatog konobara koji me je tupo gledao ispod oka, u ovoj praznoj kafani, sedeći dva stola dalje. zakašljah se i počeh da zviždućem nešto da ne bi bio sumnjiv. otvorivši vrata kaubojskim stilom ( nogom ) uđe nela. konobar i ja skočismo.
ne želim više da čujem za tebe - vikala je u mobilni - nikada više da me nisi zvao.
znao sam da na emotivnom planu brlja, da ima dečka nekog acu do kojeg joj nije stalo.stvari su se vrlo dobro odvijale, pomislih. ona me cmoki u obraz i sede. opet joj zazvoni mobilni - đus-vodku...ne kažem tebi kretenu - viknu - ne želim više da te čujem! - prekinu vezu.
znaš nela...počeh...njoj zazvoni mobilni, javi se sasluša par sekundi - bla,bla,bla,bla...truć - doslovno reče i spusti slušalicu.
nela...sugestivno se nagnuh preko stola, a ona mi dade znak da ćutim jer je ovaj poziv važan. - ćao ljubavi....večeras u osam....ne...ne mogu....ljubim i ja tebe...čujemo se sutra...
nela jel možeš da...on već zazvoni, ja pokislo promrljah sebi u bradu...to čudo. ona se nasmeja prvo tiho, zatim gromko. prstima pokri slušalicu, žmirkajući od zadovoljstva napući usne prema meni i tiho reče - kva..kva..kva...
čim je završila razgovor skočih, ščepah mobilni i brzo ga isključih.njoj zazvoni onaj u torbici, ona se lagano javi i posle male pauze reče - tandara mandara broć
isključih i drugi, oko trećeg smo se malo borili, četvrtog sam crven u licu uhvatio živog u torbici, bez opiranja i ugasio ga, a kada je zazvonio moj jedini, ja ga bacih kroz prozor. zgranuto me je gledala. no posle par trenutaka potpuno je zaboravila neprijatna dešavanja. uzdajući se u njeno pamćenje spremno sam dočekao taj trenutak.
znaš nela....odigrah moju rolu.
naterao sam je da se zamisli. onda reče - znaš da volim đoleta, no to nije važno, lepo mi je i sa đurom. dejan mi se opasno sviđa a vuk me opako muva. neću moći dugo da se branim.
daj koji sad đole!!! koji đura!!! - popizdeh - a aca??? šta je sa acom???
aca je moj pas, nikada nisam bila u vezi sa nekim acom.
od tog trenutka sve mi postade ravno, i naravno dođe do preokreta.
znaš...- rekla je - nama je lepo i ovako. ali ako baš hoćeš evo biću ti devojka...hmmm....od sledećeg petka pa do hmmm.....pa do onog trećeg petka tamo. znači dve nedelje...eto dve nedelje. jel ok? pa ćemo opet posle biti drugovi. a? jel to u redu?
raspoloženje mi se vrati i uhvatih je za ruku preko stola. ona me pogleda pogledom koji kaže - što si bre kreten? - zatim popali telefone koji zaurlaše od propuštenih poruka i poziva.
mi se zapričali a već mrak...jooj kasnim,kasnim...javi se...
poljubila me je santimetar bliže usnama nego prvi put. i zbrisala je...
vid mi se razbistri i postah svestan konobara koji je sve vreme sedeo za onim istim suprotnim stolom. on mi šeretski posla brkati poljubac, ja nam naručih turu i pozvah ga da sedne za moj sto.
mojoj novoj drugarici
)))))