u belom plaštu s purpurnom postavom, hodom konjanika, u rano jutro četrnaestog dana prolećnog meseca nisana, pred proglašenje nezavisnosti provincije, u kantinu skupštinskog zdanja, ušao je prokurator crne gore, filip lepi vujanović.
privedite optuženog - rekao je.
dva legionara dovela su čoveka. glavu mu je pokrivao beli povez s remenom oko čela, ruke su mu bile zavezane na leđima.
ime ? - tiho je upitao na aramejskom.
čovek se malo zbuni ali odgovori na čistom grčkom -dobri čoveče vuk drašković.
zločinac me nazva dobrim čovekom - reče filip - izvedite ga malo i objasnite mu kako se sa mnom razgovara.ali ga nemojte unakaziti i ovakav je grdan.
posle debelih batina jedan centurion progovori kroz nos, loše izgovarajući reči: - crnogorskog prokuratora oslovljavaj - hegemon. drugih reči ne izgovaraj. mirno stoj! jesi ji me razumeo ili da te udarim?
razumeo sam, i mada sam uživao u batinama ne tuci me više....uh tučeš ko dana.
u kantini se filip sladio pršutom.
imaš li nadimak?-upitao je prokurator
bradonja, golub, imam ih mnogo ali su bezobrazni.
gde živiš?
ne znam tačno stalno nadziđujem. a i putujem od grada do grada, takav mi je posao.
a koja ti je funkcija?
sada ni sam ne znam, ali bio sam......pa sve od svojih pionirskih dana...
i nabrajaše tako ceo dan...a pred veče dade prokurator da ga skenjaju, pod optužbom da mnogo sere, jer i onom koji zapisuje pripade smor.
zbogom vuče , muzo moja , doduše bradata , ovu funciju nismo mogli sačuvati.
...još samo dužan sam kraj.
poslednje pevajne vukovo pred inspektorima mupa:
kako padosmo s neba zvezdo danice, kćeri zorina
kako se oborismo mi koji smo gazili narode
a govorio sam u srcu svom: izaći ću na nebo,
više zvezda Božijih podignuću presto svoj
i sešću na gori zbornoj, na strani severnoj.
izaći ću u visine,nad oblake,
izjednačiću se s višnjim. (izaija 14.12)
zagrmeo je,nad ravnim gorama, poput trube strašni vukov glas
...eh ta strana severna...
