može?

ona je 1000-prva posetila blog 
i 
sreli smo se ispred nišlije
oboje smo kao prilog uzeli luk
onda smo otišli na palačinke kod hambija
ljubav je pala na nas kao špricer na prebranac sa kobasicom...
....kasnije smo otišli na romantičnu večeru ...oh oh

za mesečarenje..

Sećam se vremena, danas do duše maglovito, kada smo – moj otac i ja bili jedno – još maglovitije se secam vremena pre početka vremena kada smo bili ništa, ali o tome drugom prilikom .

I samo smo postojali..a pošto sam bio jedan, tačnije je reći samo sam postojao. To stanje svesti je malo teže objasniti ljudskim jezikom ali slično je naduvanom samodovoljnom balonu zagledanom u jednu tačku bez ijedne ideje , ijedne misli . I to je moglo da traje i da traje….i trajalo je …

Od dosade sam tada propričao sa sobom. O divne li reči ali kada bi bilo još nekoga da sa mnom popriča bilo bi zaista zanimljivije . Ništa prostije – rekao sam sebi –

Od jednog mene neka budu dva . Tako i  bi .

I bi reč , jer je reč tek kada je neko čuje .

I bi misao . I od prve odluke nastade još misli . i delio sam se još jednom , pa još jednom .

Prilično prostom deobom podelio sam se na mene , više-nas .  Misli tada krenuše da se komešaju da se vrte i igraju .

Divnog li vremena . Koliko smo jaki bili , koliko smo bili složni , moćni , koliko smo bili jedno. Od radosti smo počeli pesmu . Duše su nam plamtele kada je krenuo glas . Glas uzvišen Božanski , koji se sklapao sa ostalim glasovima praveći najlepšu odu posvećenu Bogu . I pesmom smo stvarali .

Svaki glas , svaka nota tkala je najdivniju boju . Svaka boja oblik , svaki oblik svet.

Svaki svet nas same .

Sve što bi stvorili pridruživalo bi nam se u pesmi . Kada bi se samo pogledali plamtela bi srca naša ,  milioni galaksija nastajali bi iz eksplozija najčistije ljubavi .

I da neba što raznovrsnija budu počeli smo razne varijacije , gde bi jedan stao sa pesmom drugi bi nastavio . Dvojica bi pevala terce , četvorica basove i svetovi bi bivali sve raskošniji .

Svaki svet svojim veličanstvenim horovima slavio je nas Božanske .

Uvijao se glas moj oko drugih , vrteo kao čigra , spuštao do ambisa i peo iznad zvezda.

I jurio sam nebeskim vetrovima da svakom svetu dam još jednu notu , još jednu boju .

Zagnjurio bi se u svaki da ga popravim , da ga požurim . Jurio bi i jurio , brže i brže  do zanosa , do potpune ekstaze . Dahom svojim mnogim svetovima podarih život .  

Svom silnom snagom ljubavi svoje rodih strast .

I zasija strast silinom hiljadama sunaca i osvetli sve svetove .

Svi svetovi se okrenuše meni .

Nastade tišina .

Nastade nova misao.

Nastadoše bol i spoznaja.

Bio sam bolji od drugih .

* lenj,treba po turu... eto...

marija je na mojoj sahrani plakala kao devojčica...
                                                           što je i bila.
teturala se u povorci, odmah iza rodbine držeći mamu za ruku.
njena mama se čudila kako može njena mala ćerka prolivati toliko suza za tatom njenog školskog druga...koji usput nije našao za shodno da se uopšte pojavi...sve joj je bilo sumnjivo.
no to je priča za mamu. oslobođen tela posmatrao sam iz krošnje kestena...
prošlost mi je sada potpuno jasna, vidim je kao na dlanu.
dakle ovako je bilo...
jednog dosadnog ponedeljka zalutah surfujući na jedan dosadan čat. od jedne dosadne diskusije izdvajao se, svojim šaljivim komentarima jedan zanimljiv nick. kao anoniman pratio sam razvoj priče, no već posle par minuta stadoh da čitam samo njene rečenice. nisam se uključio u polemiku, ali sam celog dana bio pod jakim utiskom njenih dosetki.
utorak isto. shvatio sam da je u pitanju mlada dama, neobično iskrena, neiskvarena ružnim iskustvima života. lepršava i duhovita...
u sredu se odvažih.
uključih se, prateći njene komentare, vešto menjajući tok priče, navodeći je da..kao nešto nasamo raspravimo. i tu je počela naša priča.
usledili su bezbrojni sati, prvo duhovitog prepucavanja, kasnije ozbiljnih poveravanja. nije imala blage veze s mozgom, ali njen šarm, njena maštovitost, ostavili su me bez daha.
rekla mi je svašta (sada znam da su izmišljotine) kako ima 30 godina, kako je udata a muža ne voli, kako ima zeca koji jede šnicle, mačku koja klopa jabuke, ribice pirane koje se jedu međusobno.
kako radi u gradskom zelenilu, nesrećna je kad mora da uči...
na moje pitanje-šta sada uči?- odgovorila je - ne, ne pogrešno otipkala...nego kad sadim drveće...znaš mora da se iskopa jako duboka rupa, a ja to sve sama moram.
ok- rekao sam,besrajno duhovita, pomislio sam.
i ljubav je cvetala.
dala mi je broj mobilnog. samo se ne sme javiti nikada...jer je muž maltretira kada priča..kao skupo je, a on ne pravi razliku ko je zvao. dopisivali smo se...
eh...
sada znam da joj je kobnog dana otac ukinuo internet, pa je potpuno rezignirana rešila da popije čašu deterdženta i ode sa ovoga sveta.
da li bi se ubio zbog mene-stigla je poruka.
ne..više bih voleo da živimo zajedno-odgovorio sam
ja odlazim...-reče ona
* a meni je baš tog dana:
-stiglo ljubavno pismo iz poreske...
kazna + obaveza da u sledećih 7 dana uplatim doprinose za zadnje 3 godine.
-ex je najzad dobila spor, tužila me je za...pitaj boga šta sve
-stan-hipteka je prestao da bude stan...ostade samo hipoteka, ne više moja
-kola mi je odneo pauk...ni banke u džepu, da podignem ista
-najvažnija mušterija je našla jeftiniju kombinaciju
-da ne davim ima još.....
gde sam stao?
ja odlazim -reče ona...
moramo odmah da se vidimo, ne pravi gluposti - rekoh.
stojim na mostu i skočiću - napisa dok je sipala -feri- u čašu.
ne molim te...ne čini to - zavapih.
zbogom - stigla je da otipka jer je baš tada mama upala u kuhinju, uhvatila je za ruku i odvela kod bake na ručak.
u panici okrenuh broj..no..-mobilni korisnik trenutno nije dostupan.
padoh u očaj...sedeo sam tako potpuno prazan, ne znam koliko. a onda napisah oporuku, izvadih pištolj iz fijoke..i odoh sa ovog sveta.
kada je kasnije uključila telefon imala je šta da vidi, moju poslednju poruku. znala je moje ime i prezime, adresu.
sve je saznala iste večeri.

i sada evo je.
vidim je prvi put..he, zamalo da napišem u životu.
i znam da će ovih dana biti žalosna...
znam da će to malo i nežno stvorenje biti očajno i skrhano. duša mi se steže od njenog bola.
znam da će plakati dugo...sve dok joj tata opet ne dozvoli da koristi internet.

dakle
mala ispravka, prošli post beše više za momke...
srećan rođendan još jedared..

bash za mirin rodjendan sam zamolio moju drugaricu beti da nam odpleše nešto .
prekinuo sam je dok je čitala...samo je rekla - za miru sve -
a onda je to uradila...odigrala, i to bez dizanja guze sa poda .
savršeno...bravo beti !!
miro srećan rodjendan !!

gospodin predrag marković se noćas odrekao sna za dobrobit svih nas. predsednik parlamenta se požrtvovano u 2:55h ušunjao u zdanje bivše savezne skupštine zbog jednog jako važnog zadatka. naime... državni astrolog broj jedan, gosn.aleksandar imširagić ( osnivač škole za razvoj viših stanja svesti i učitelj transcendentalne meditacije, samo se setite jula i gospoje jare ribnikar ) je pred predraga stavio vrlo delikatan izazov...da se gosn. peca prošvercuje u salu parlamenta, tempiran na već pomenut sat, te tako namesti rođenje nove države u znaku lava, sa podznakom u raku. izabrano vreme srbiji daje i pozitivne aspekte npr. mars u četvrtoj kući (nagoveštava rat ), a i druge planete upućuju na haotična stanja.
dobro...malkice su prevideli...ma more kakvi aspekti, bitni su znak i podznak...eto lav je grandiozan, širokogrud, sunce jednom rečju. rak je narod, osećanja, duša, mesec
( mada po mom skromnom tumačenju znači - neće dugo - ).
dakle sunčaćemo se po mesecu
i mesečariti u sred bela dana
ko da smo nešto drugo do sada radili...no sada imamo dobro pokriće.

a ja se pitao zašto je gosn. marković prošle nedelje, pod dirigentskom palicom gospodina iz menadžmenta dp"porečje" otpevao jednu astrološku stvar...ajd častim vas sliku i ton.
u izvedbi pece primadone parlamenta :

Priznaj mi

priznaću ti. strašno sam se zaljubio

he, u koju sada...onu malu odavde?

da, ona je odavde

ona će pročitati ovo?

PJOo...a možda neće

ipak budi pametan

JAO kako da budem pametan

moraš da budeš pametan

ma kako ?? e baš neću kad moram !!

budi pametan ili ću ispričati kako pre nego što uđeš na njen blog ti kucneš u monitor tri puta, pa pokriješ šakom usta i cikneš visokim ce:
 - ko je? ah ti si.. čekala sam te.. uđi slobodno!! -

NE!!! to nije fer...to nisi smeo da ispričaš ti...ti....ti...

ja samo hoću da budeš pametan, ja ti želim dobro...

ne ti mi ne želiš dobro. a ja sam zaljubljen i ne mogu da budem pametan...

OK onda ću reći... šta si juče obukao posle tuširanja..

neeeee...ne smeš!!! ma da ti kažem to su oblačili i bekam i pajtonovci...grrrrr ajde gubi se!!! TUTANJ kad kažem...ne dozvoljavam da me zeza jedna lutka u glavi.

ne jedna, dušo...ti imaš lutkarsko pozorište.

 ma nije bitno pravo ime,nego kako se covek oseca...
evo npr. ja se osecam kao voja (mozda zato sto se tako i zovem)
no to nije izgleda bitno..bas toliko
sta bese ono bitno...da, da, bitno je da se mi ovde na blogu cenimo,
razumemo...ma bitno je da se volimo...da...da se volimo...

i da smo bogati..jel?
eto to je bitno..a mozda ni to nije bas tako bitno...

ma bitno je da smo lepi, svako moze da bude pametan i bogat...
biti lep...to je vrlina !

lepo pajkite...

Dakle, kakav bi ovo blog bio bez svoje himne
...nikakav.
pa i sa himnom je nikakav..
...pa šta?
pa ima himnu pre ove države...ma...
dosta priče u stroju!! u 9:00 se svira himna
MIRNO! Na Leevo ravnajs!! Pozdrav himni!!

kada bi mogao da izaberem nekog,
bilo kog (odvratno je reći istorijisku ličnost),
 i da izadjem sa njim na večeru...
ko bi to bio...isus...staljin...tito...buda...
 lenon...ivica dačić..??
no no no...
i  choo  choo  choose  u

sidarta se probudio u cik zore, tačnije probudio ga je oštar bol u stomaku.
pogledao je oko sebe, jer se nije sećao gde je zaspao, i zaključio je da je na poznatom mestu, u sobi koju je delio sa još sedam vozača rikše. bio je zahvalan toj spoznaji, pa polako poče da se tetura ka klozetu. čučnu nad rupom, mamurluk malo popusti.
čekao je ali se nije dešavalo ništa pa polako i maglovito poče da odmotava film od prethodne večeri.
odmah je iz te magle izronio lik čudnog stranca, najverovatnije evropljanina kojeg je pokupio na ulici i prevezao do hotela. stranac je poznavao jezik kao domaći, te se njihova priča nije završila samo vožnjom. stranac ga je ubedio da zajedno sednu u hotelski kafe, na po jedno pivo. nije sidarta imao ništa protiv.
prvo pivo se pretvorilo u drugo, pa u treće, četvrto, peto...prestao je da broji. kada su se dobro podnapili, stranac mu dade čudnu ponudu. setio se sidarta da je za danas u pet zakazano njegovo krštenje i da će za prelazak u hrišćanstvo dobiti na dar dve svoje mesečne plate. obradova ga ta finansijska konstrukcija...
napregnu se opet...opet ništa...
samo mu umorna i teška magla pade na oči.
i iz magle ovaj put izroni govinda, sidartin učitelj.

pa petak je pobogu
a još niste u disco!!!
đevojke...vidte te momke !!!!!
momci...deVOJKE!!!!!
svako po jednog/nu pa na điskanjac!!!!!!!!!!!!uuf!!!!OOOPPSSS
uuuuuFFFFFFFFF!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!  bitchYYYYYYYYYY