- nisam sasvim običan trgovac.

- u redu. čime trgujete ?

- to određuje zakon ponude i potražnje.

- to mi je jasno, no, možete li mi reći nešto više?

- jedna mušterija, jedna potreba, jedan proizvod.

trenutno imam neka zanimljiva osećanja na lageru...

- mislite da sam čovek koji bi kupio neko osećanje?

- da... imam neka zaista izvanredna, potpuno nova, a pošto niste do sada koristili moje usluge, evo za probu dobićete popust.

- koja osećanja imate?

- imam zaista razna, široku lepezu. samo da pogledam... sva osećanja, čitav spektar... do sada mi je otišao samo bes. dakle sva sem besa. on je bio naručen.

- zašto bi neko kupio bes?

- kao što rekoh...ljudi imaju svoje potrebe.

- dobro. preporučite mi neko.

- imam lepu tugu. zaista lepu... nije ni preterano skupa...pa imam lep stid. stid je odličan, izuzetno povoljan...eto uzmite stid i nećete se pokajati.

- ali to su ružna osećanja... zašto bih kupovao tako nešto?

- kao što rekoh stvar potrebe i niske cene... hteo bih da saradnjom sa mnom budete zadovoljni.

- izvinite ne mogu stidom i tugom biti zadovoljan. to je besmisleno. nego znate šta... oduvek me je interesovala samospoznaja...još od dečačkih dana. ako imate samospoznaju kupiću jednu...bez obzira na cenu.

- dragi moj... samospoznaja nije osećanje, ali je ipak roba kojom trgujem i na vašu sreću imam ih još nekoliko. dakle jednu samospoznaju... izvolite... potpišite.

verujem vam, i platićete kasnije. na odloženo...zaboravom.

- internet postaje gradski trg za sutrašnje globalno selo - bil gejts, osnivač majkrosofta

- za mene internet nije, kako ga neki nazivaju «informatička autostrada» već ustanova za psihičko obolele koja vrvi od usamljenih brbljivaca – majk rojko, američki novinar

- podaci koje dobijamo na internetu podležu istim zakonitostima i pravilima kao razgovor koji vodimo u kafani. – georg lundberg, danski izdavač

- internet je ogroman međunarodni skup inteligentnih, dobro obaveštenih računarskih entuzijasta, pod čime podrazumevam ljude bez ličnog života, osobe koje sebe uveravaju da im ni do čega drugog nije stalo jer, bože moj, oni imaju jedni druge. – dejv beri, američki pisac i humorista

- internet podseća na vreme zlatne groznice. na njemu najviše zarađuju ljudi koji kopačima prodaju posude za ispiranje zlata. – vil hobs, američki dečiji pisac

- globalizacija, kako je opisuju bogataši, zaista ima mnogo prednosti : blagodeti interneta, mobilnih telefona, računara... taj bogati svet samo jedno zaboravlja; sve su to stvari koje ne dotiču dve trećine naše planete. – džimi karter, 39. predsednik sad

- statističari su doskora tvrdili : kada bismo milion majmuna naterali da pišu, svima im podelivši pisaće mašine, posle izvesnog vremena oni bi stvorili sabrana šekspirova dela. zahvaljujući internetu sada smo sasvim sigurni da to nije istina. – jan hart, britanski glumac

- internet je toliko ogroman, i moćan, i besmislen, da je nekim ljudima potpuna zamena za život. – endru braun, američki muzičar

- kad shvatite da vas je internet suviše zaokupio, ne zaboravite da postoji dugme kojim možete da isključite računar. – nepoznati autor

- ne može da se čeka da vlade sve obave. globalizacija se širi brzinom interneta, a vlade po svojoj prirodi stalno žele da uspore, jer za svaki svoj potez moraju da obezbede političku podršku. – kofi anan, 7. sekretar un

- na internetu niko ne zna da li ste čovek ili pas. – piter stajner mlađi, američki glumac

- jedna od prednosti interneta je što korisnicima olakšava da u digitalnom senu obilja podataka nađu pravu iglu. – džared sandberg, američki bejzbol igrač

- politikin zabavnik :)))

gore u stanu kafa na stolu pevuši. i sto pevuši. omlet u tanjiru pored flaše piva igra sa svim drangulijama razbacanim okolo. i zidovi plešu sa satovima koji zvone svoje tačno vreme.

 
u redu – kaže devojka s mukom, skrivajuci šarmantno vidnu nervozu.
dole na ulici detinjasto se premeštala sa noge na nogu, držeći dete za ruku, zbunjeno.
- zašto mama priča sa ogromnim crnim autom, crnim staklima, isto tako crnim tablicama.

neka ti bude.. ali da znash da neću trpeti, ni po koju cenu – reče devojka žena i pogleda dete, nervozno, razume se.
ekonomik tablice tiho zadrhtaše u ritmu zvuka motora, izustiše umorno...kao i svaki drugi poslednji put.
- košta me tvoja ljubav, košta. ali pošto si ti u pitanju...neka košta. samo za tebe i samo još ovaj, poslednji put.
klinac je netremice i sa iščekivanjem, blistavo sijajući, kao lepo nedeljno jutro lebdeo iznad ulica koje nisu znale tog momenta, a znale su ih dugo... da je to zaista poslednji put.

čudna su njegova moranja.

danju se oblači čudno, noću se plaši da ga neko ne primeti.
pre neko veče morao je da izađe kroz prozor iz stana. rekao je da tako mora.
rida neutešno...
kao sveže uvređena tetka usedelica.
novac mu ispada po ulici.
svakome ko ne želi da ga sluša, priča o svojoj strašnoj sudbini moranja.
kaže da sve nestaje i raspada se, ne vredi ničemu i nema smisla.
osim ako on mora, a to je prilično često.
u stvari stalno.
uplašim se kad pomislim šta bi bilo sa ovim svetom bez njegovog moranja

...srećom retko.

ponovo se desilo... češkao se po glavi u čudu.
ona je skamenjena stajala, na par koraka. naravno da se desilo i njoj.. xex...
takve stvari su uzajamne,
u jednom prozaičnom trenutku. koji nikako nema veze sa prozakom... nema ni sa hemijom, kako mnogi misle... niti sa mislima...
samo dan pre toga ona je doputovala u beograd.
samo sat pre toga svratila je da ga pokupi, večeras je dobar koncert, let 3. desilo se tako da su i na prošli, pre par godina, išli zajedno. i tada se isto desilo, kao preslikano kompjuterskom komandom, ili je sadašnji trenutak preslikan od onog, prošlog ...
vreme je za taj tren nekako relativno,
mada je činjenica da se od tada nisu videli. posle toga je otputovala daleko.
ali su se lepo dogovorili : nećemo kvariti drugarstvo nemogućim kombinacijama.. pardon, komplikacijama...
i stvari su legle, stvari su zaspale. da bi se sada, na prvi šum probudile.
o glupog li momenta...
čekajući trolu br.41, na stanici, pod pečurkom, skriveni od kiše...
savio se da bi vezao pertlu i iz žablje perspektive podigao pogled prema njoj. pomislio je da mu se samo krv sjurila u glavu pa su mu otud odjednom zapušene uši. pomislio je da mu se krv sjurila i u pluća, pravo u srce koje je htelo da eksplodira. ali osećanja su znala da misli vrdaju... da pokušavaju da zabašure i zataškaju pravu prirodu stvari. kao i u svakoj pesmi udario ga je grom... da, da, baš tako.

prosto...prepoznali su se.
čudo života koje nema veze sa nikakvom privlačnošću, ništa prirodno, merljivo i upotrbljivo.
osetili su najveću moguću sreću...
zatim strah... razum je ustao iz nokauta i objavio da je igra izgubljena.

- ne gledaj me tako... ne gledaj me tako, milane molim te...- rekla je glasom tragičara, kao da je reč o smrtnom času. stavila je ruku na grudi da joj ne iskoči srce.
jelena je imala dugu kosu do struka. crnu. ona je odmah znala. znala je i pre puta... znala je svoju sudbinu. nju nisu mučila pitanja tipa – hoće li, neće li, dal će, kad će...-. ona je dobro pamtila... eh pamtila... u njoj je živela punim plućima prošla epizoda.
isti glumci, slična situacija... samo jedan poljubac, kasnijom ekspertizom ustanovljeno, slučajan.
došla je da proživi isto, opet. da ovaj put dobro obrati pažnju, da analizira, i primeni ga negde drugde, sa nekim drugim... ako je to moguće...
nije ona glupa :) ne, ne... samo je htela da proveri ... ako može, može, ako ne, ne.
jelena..- rekao je gotovo šapatom.
ćuti........ćuti! ćuti! ćuti ! – uzvratila je – ćuti i daj mi jednu cigaretu.
sakrila je pogled. okrenula mu je leđa i razgovarala sa njim. no svaka reč je izazivala turbulenciju u stomaku. kao nizovi manjih zemljotresa posle onog velikog, razornog.
- jelena..sada mi je jasno, mislim... bilo mi je jasno i pre, ali sada potpuno... -
- molim te ćuti, znaš da ću otići ako nastaviš...-
tih četiri, pet stanica, koliko su se vozili, stvarno je ćutao.
ona je vešto izbegavala njegov pogled.
sišli su zajedno niz strme stepenice akademije, da bi ona skrenula levo i otrčala u ženski wc.
začudo kabina je bila slobodna, ona uđe i zatvori vrata.
dok su joj ramena podrhtavala iz torbice izvadila je malo blokče i olovku. dve tri suze kanule su na list pre nego što je krupnim slovima napisala naslov : recept za ljubav...

sam u vodi... zavaljan u blato... – momci iz leta počinjali su da praše :)))

a za mene jedna nova stara sjajna ruža
( slušati jako ... snimak je.....)   :)))))))))

 

još ne znate...
engleski valcer, bečki valcer, tango, fokstrot, bluz, sloufoks, rock'n roll,samba, rumba, ča-ča-ča.....

sezona plesanja je počela i plesne škole vas očekuju...

ne morate da kasnite na prvi čas... po običaju :)))