6.
Mestašce!
Od 20 ampula samo su dve potrošene, jednu je dobilo dete, drugu mlada žena.
I onda .....Provala...
Jedne noći neko je obio frizider, i odneo sve ampule. Šifru su znali samo stari doktor, upravnik, Saša I Barbara. Upravnik nije izdržao, zarazio se u poseti jednom bolesniku, oboleo, i nije dočekao rezultate svog rada.
Barbara je odmah znala istinu. Znala je da je Saša spreman na sve. Njen i Oliverov rad, koji su radili mesecima, bio je prijavljen kao Sašin. Epidemija je sve zaustavila i presekla, ali ako je mogao tudji rad da prikaže kao svoj, mogao je sve. Crno tržište je bilo zainteresovano za te ampule.
Epidemija je jenjevala, ali dovoljna je bila samo iskrica pa da sve bukne ponovo. Dovoljan je bio samo jedan čovek, samo jedan kliconoša da prodje barijeru i da sve bude uzalud.
Saši je nestao beli prah. Pukao je. Krenuo je jedne noći putem uz reku, pešice. Samo da se dočepa motora i onda će preko brda.
Hoće li on biti novi okidač? Hoće li se sve nastaviti? Da je Evropa znala u tom trenutku kako malo treba da sve bukne.
Po Mestašcu se šuškalo, niko nije glasno smeo da kaže, ali Saša je nestao.
Postavljena je zaseda. Kad je pred zoru stigao do svog motora u planinskoj kućici, naivno je pao u zamku.
Mestašce je zgranuto. Tu se sve zna, šta ko kuva, šta misli, šta sanja. Nemoguće. Svako drugi je mogao da bude, ali njihov čovek....
Barijera nije probijena. Ampule su vraćene, neće moći da se iskoriste, jer su suviše dugo bile van frizidera. Saša ni na to nije mislio. Ili je mislio i bilo mu je svejedno...
Prošlo je nekoliko dana. Novih slučajeva nije bilo. I onda...
Epidemija je zaustavljena. Nestala je isto tako, kao što je i počela. Svi su odahnuli. Evropa nije verovala. Ko bi rekao? Uspeli smo! Ali po koju cenu. Koliko mrtvih, koliko rasturenih porodica. Ali život ide dalje....
Nastaviće se
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
