4.
Raspodela ampula koje daju imunitet, kratak period...Kome?
-Neka svako prijavi paciente, ili osobe za koje misli da je neophodno da prime zaštitu.
Pognute glave, svako ima više od 20 pacienta, prijatelja, rodjaka. 20, to je manje nego ništa. Stari doktor proziva, svako lično mora da se izjasni, koliko mu treba, za koga.
Odmahuju glavom.
-Barbara? Koliko?
Ona podiže glavu, u mislima četvorogodišnja devojčica, mlada majka sa bliznakinjama, teško bolestan profesor,...odmahuje glavom.
-Oliver?
U njegovim mislima, majka, sestra, težak bolesnik, komšija sa kojim je odrastao, on sa bolešću koju krije od svih, odmahuje glavom.
-Saša?
Tri, ne četiri mi treba, i jedna za mene. Glave se podigoše.
-Znaš da nema
-Nije me briga, hoću pet.
Dragocene ampule sa spiskom završiše u frižideru sa ključem, šifru zna, stari doktor, Saša i Barbara.
Raspored.
-Barbara, sa sestrom ideš u malo rudničko naselje. Požuri, već te čekaju.
-Ali, tamo ima preko 3000 ljudi...Dobro....
-Pokupi matreijal, kreći, brže....Imate 12 sati za sve.
Svi teškim korakom polaze.
Spasioci i dželati.
Epidemija se mora preseći.
Oliver kreće na jug, sam se prijavio, tamo je najgore,ima novih slučajeva, ceo kraj je u karantinu-izolaciji. Ko jednom udje, nema povratka do kraja, pa ma kakav kraj bio.
Saša uzima Mestašce, braneći se da ga tu ljudi poznaju.
Kreće se odmah, nema vremena za čekanje.
Dugi spiskovi, bleda lica, umor, neizvesnost.
Mi smo barijera, naša deca su štit za ostale.
Veče. Beli mantili se vraćaju. Barbara iscrpljena pada na stolicu.
-Treba mi jedna ampula, ne mogu više, svi je gledaju, za devojčicu, znam je od početka njene bolesti, ne mogu da joj ne pomognem. Molim vas ampulu.
Oliver ne dolazi. Kod njega je najgore, epidemija se razbuktala,ceo kraj je u karantinu. Prvo centar, potpuna izolacija, pa onda oni koji su samo bili u dodiru sa obolelim. Oliver traži lekove, hranu, sve sto treba za normalni život, i jos mnogo više.
Kao dostaviti?
Jedan lekar je pokušao da napravi šalu: Oliver je uvek u centru zbivanja, ispeći će zanat, ali to nekako glupo odzvanja u svom užasu oko njih, medju umornim licima, koja ne znaju šta će vec sutra biti. Živi sa samo za trenutak u kom si.
-Zašto nije završeno u Mestašcu? Koliko je zarazenih, koliko mrtvih? Saša se nije pojavio. Zabarikadirao se u kući i ne izlazi, a pre toga je uhvaćen u pokušaju da predje barikade. Samo je vikao:
-Imam druge obaveze, moram da putujem, ili tražio ampule zastite.
Podigoše se nekoliko njih
-Pusti ga, mi ćemo završiti, sat više, sat manje, šta znači?....
Nastavice se
-
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
