2.
Barbara je doputovala u Mestašce.
Dva velika kofera. Stoji u vozu, zna da mora da sidje, ali kako? Ima čizme sa visokim potpeticama, dugu usku suknju, a peron? Peron ne postoji. Treba da skoči sa koferima skoro metar. Lokomotiva pišti...krenuće! Šta će? Skače!
Frrrr...suknja se para...do struka....zabezeknuto gleda. Jedan veliki kofer se otvara... Voz odlazi...Smeh...Okreće se
-Ja sam Oliver, pomoći ću vam. Barbara drži pocepanu suknju, drugom rukom kofer. Haos!
-Doktore, treba li pomoć? Zaustavljaju se neka kola.
-Treba, treba...
Oliver hvata jednom rukom kofer, drugom je ogrće nekom pelerinom, kupi razbacane stvari po stanici. Dok bi dlanom o dlan, sve je nekako bilo na mestu.
Stigla je.
Jutro, prvi dan... na posao. Menja garderobu, oblači se kao da ide na skijanje. U nosu neke iglice, verovatno se uhvatio led. Ne, njoj nije hladno, ona se pretvorila u ledenicu. Do proleća se neću ugrejati, misli Barbara.
Kolegijum. Raspored sretstava za novu opremu. Barbara sluša, polako ulazi u diskusije...sve više obraćaju pažnju na njene ideje, ali... ona je došljakinja, ne može ona da zna....
Vreme prolazi. Proleće. Ovde je došlo malo kasnije, ali kad je došlo...vatromet boja zamenio je zimsko belilo....zemlja je mirisala...priroda se budila...bajka...prava bajka...Barbara je uživala svakog sekunda, nikad nije bila tako blizu prirode.
Na poslu je zanimljivo, počinje da prati svoj rad, ima sve više podataka, sve počinje da ima neki smisao. Puno radi, pored svog posla ide i u obližnje mesto, ali tu ima novih slučajeva, nailazi na nova saznanja. Ima podatke koji se mogu iskoristiti.
Saša joj se smeje, kaže da su to sve gluposti, samo gubi vreme. Ona mu pokazuje dokaze, brojeve, u pravu je, ali....Oliver joj pomaže, kad naidje na slučaj koji bi joj mogao pomoći, donosi joj podatke. Njega je uspela da zainteresuje da rade zajedno.
Jednog jutra Oliver nije vodio vizitu, bio je tu Saša. Sve je bilo nekako haotično.
Barbara je prepoznala pacientkinju.
-Spremite je za operaciju, naredi Saša.
-Ne, ne može, ona je dijabetičar, pada u komu, nije hiruski slučaj, umeša se Barbara tiho, da je samo Saša čuje.
Hladan pogled. Kasnije joj je rekao:
-Samo ćurka, kao ti, može da misli da je važnija ta baba, i da dovede u pitanje moj glas dobrog dijagnostičara.
Stekla je neprijatelja. A neprijatelj u malom mestu, bolje odmah da spakuje kofere.
Ali...
Te noći, nešto se zbilo. Od prvog čoveka u zemlji, do zadnjeg belog mantila, svi su probudjeni....
Nastaviće se
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
