Ljubav?
Šta je sad pa to? Raspitujem se, ulazim u diskusije. Svi različito govore. Prvo jako se razlikuju mišjenja muškaraca i žena. Žene to više nekako kao metereološki izveštaj: neka rumenila zore, zalasci sunca, talasi, zvezde....a muškarci više onako opisno, konkretno: njima je ljubav noge, ili neke reckica, ili nešto što oni samo pucnu prstom, i to im pada pred noge....tako kažu...
A jako su važne i godine. Oni skroz mali, u obdaništu, odmah se pohvale, imam devojku, dečka, volim ga...oni malo stariji, ni za živu glavu ne bi priznali da nekog vole, njih svi obožavaju, ali oni pet para ne daju za to. Oni stari, baš stari, samo duboko uzdahnu i misle, što je lako sad ovim mladima, kad sam ja bio mlad....
I onda šta znači biti zaljubljen?
Da li je to isto što i voleti nekog?
Da li je ljubav davanje ili uzimanje?
Da li je to onaj osećaj da ti je nako jako važan, najvažniji?
Da li je to nešto slatko ili gorko?
Da li je lepo?
Da li boli?
Zašto je povezano sa nekom patnjom, čeznjom, i ako je tako bolno, zašto svi hoće da probaju...i više puta?
Zar to ne ostavlja neko iskustvo?
Zašto ne učimo na tudjim greskama?
Ne, ja hoću da probam, kod mene će da bude drugačije...jes...hoće...
I onda...evo šta mi se dogodilo, baš na samu Novu godinu:
Izjava ljubavi,... prava,..od srca...
Da li da je prihvatim?... Ne znam?... Teško da ću odoleti!
Imala sam tortu od čokolade, sa kremom, onako baš, baš, torta, a odozgo šlag...prste da poližeš...nije od onih torta koje se zovu Paraskeva, Kleopatra ili Tanjganjika, ne ova nema ime, ona se ne zove, ona se jede, sa uživanjem...može razumeti samo onaj ko voli torte...
I dodje trogodišnji klinac, bonboncin, pravi medenjaković. Donesem ja njemu parče torte, natrpam šlaga odozgo, on me samo strogo pogleda i reče sevajući crnim očima:
-Još!
Navali dete... prvo kašičicom, a onda ručicama na celu tortu:
-Dobra ti je, važno reče.
A ja? Osećala sam se, kao da sam pohvalu dobila, od glavnog kuvara Hajata.
-Daj još, i zagrli me čvrsto,... samo tebe volim!
Moja bela, čipkana bluza, nikad više neće biti bela, kosa mi se ulepila u šlag i čokoladu, na kauču neke fleke, ali neka toplina, onim zagrljajem, raširila se po mom telu...i ako je to ljubav, vredi za nju sve žrtvovati.
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
