Noć. Kiša. Kapi dobuju po olucima, slivaju se niz prozore i gube negde na pločniku. Radijatori rade punom parom. Vruće je. Poneka terasa ili prozor otvoreni.
Krik iz jednog solitera budi komsije:
-Moja gibanica! a onda opet tišina. Ujutro je jedna komšinica, uzbudjeno pričala da joj je nestala gibanica koju je ostavila da se hladi.
Noć. Još jedna,... tamna,... magla,... ponegde se vidi kako kod nekog solitera sijalice zlokobno namiguju.
Tišina. Magla upija zvuke. Prozori zatvoreni....i urlik:
-Moje prase!....neka lupa i tišina....teška lepljiva, kroz maglu jos strašnija.
Ujutro, počelo je da se šuška....nešto se dešava u našem soliteru. Hrana nestaje...neko pretura po stanovima...
Te noći, magla se povukla, oblaci se nadvili nad grad, Mesec na trenutak izadje, pa se i on sakrije. Iza prozora, pomeri se poneka zavesa, pomoli se neka glava, gleda u mrak. Stražare! Ništa!
Da, da, vidi komšinica sa drugog sprata, gde li je bila u ovo doba noći? A onaj sa petog, opet se napio, baulja, a žena ga ne prima u stan.
Tišina, a onda ponovo krik:
-Videla sam ga, dodirnuo me je, histerično urla neka žena.
Ujutro ...haos...komšinica sa prvog sprata, videla DUHA, a ona iz prizemlja, ne samo da ga je videla, nego ju je i dotaknuo.
E, sad da li duh može da se napipa, da li je mek ili?...ma, kakav je uopšte duh?
Nije ni važno.
Duhovi su se pojavili u našem soliteru!!
Predsednik kućnog saveta, ozbiljno razmišlja da prijavi duha kako turističku atrakciju, kad mogu Englezi, što ne bi i mi?
Ali preko dana šale, a uveče...i nije...svi se zatvaraju, navlače zavese, ne otvaraju vrata.
Sve je bilo tako "zamandaljeno" dok neko nije izjavio da duhovi prolaze kroz zidove.
-E, ne može, mi nemamo zidove, ovo je bre, beton...ali...
Može, ne može, te noći nikom nije bilo svejedno. Svi su nešto videli, hrana je ponovo nestajala, a ima i prevrnutih saksija...duhovi...šta da vam kažem...užas...
Tako je to trajalo, sve dok nisu prošli praznici, a kad se vratio komšija Mile, i osuo paljbu na komšiju Luku, što mu nije hranio mačka Marka, pa je jadan mačak morao sam da se snalazi...nestali su i duhovi...nestalo je napetosti...ali i jedina naša šansa da nam soliter postane turistička atrakcija.
A ja nešto pomislim...ponekad..ih kad bi bila duh...pa da prolazim kroz zidove...
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
