11.
Mocarela kreće, ujutro će biti na Jezeru. Šta će naći? U novinama nije bilo ni reči o nestaloj ženi, o nadjenom kamenju, novcu. Dobro se raspitao, pogledao je sve što je napisano. Ništa. Kreće u neizvesnost.
Jedan policajac lista arhivu. Nailazi na nerazjašnjen slučaj. Seća se. To je bilo kad je tek počinjao. Kakav užas, mrtav čovek, drugi teško povredjen, oboje bez indentiteta, kola ukradena...
Tara razmišlja, zelena haljina da se slaže sa očima, ili ružičasta? Ne, ovaj put će obući novu, ružičastu, staviće i onaj prsten, prvi put, pa tu ga je našla. Smeši se zadovoljno, prvi put oseća neki mir u srcu, neku sigurnost. Večeras će sve zaboraviti, igraće, tu je Viktor koji joj se dopada...večeras će zaboraviti oluje,... onu noć,... more....
Viktor u zadnji trenutak uleće u salu, ispija piće, pali cigaretu, ruka mu podrhtava, sve je drugačije ...ona nije tu. Ovo mesto utiče na mene, pomisli.
Tara dolazi, maše Viktoru, smeši se...čekaju da takmičenje počne. Ćaskaju, ali oboje vešto izbegavaju bilo šta o prošlosti. Na levoj ruci Tare, prsten, blista , ali kako čašu drži desnom rukom , Viktor ga ne vidi.
Veliko finale.
Ples.
Smeh.
Igra nekoliko parova.
Viktor je zagrlio Taru, tango, ona stavlja desnu ruku na njegovu, leva joj je na njegovim ledjima. Igre se smenjuju, ona diže ruke, maše ispred njegovih očiju, ali on vidi samo nju.
Još jedan ples i kraj.
Proglašenje pobednika: broj 224, treće mesto
Tuš muzika,... neki pehar,... cvet za Taru. Viktor se nagijne nad njenu levu ruku, prinosi je usnama....ŠOK...PRSTEN....
Nastaviće se
12.
Ne veruje svojim očima. Gleda u prsten, gleda u Taru. Grubo joj trese ruku.
-Odakle ti ovaj prsten? Pokazuje na njenu ruku.
Tara ne razume. Kakav je to nesporazum? Pobedili su ! Zašto se ljuti?
Pogled joj se sreće sa besom u njegovim očima. Šta se dešava?
Ponovo joj se čini da je sama na celom svetu, ponovo se neki strah vraća, pojačava njenu nesigurnost. Košmar se vraća.
-Našla sam ga, davno, šapuće, gušeći u sebi jecaj, strah, nešto nepoznato što kao zmija se uvija oko njenog srca.
Viktor je izvodi napolje, čeka ko zna kakvu priču, a Tara samo okreće glavu, zagledana u vodu jezera ponavlja:
-Našla sam ga...našla sam....našla...
Besan, ljut, na sebe, na Taru, na ceo svet, Viktor zove policiju. Preti, optužuje, bol u njemu sve je jača, optužbe sve surovije. Grči pesnice, viče.
Stiže policija, izjave...Viktor, Tara...sve se izmešalo. Ona više ništa ne zna.
Najzad objašnjavaju. Viktor: da je prsten nosila njegova žena na dan kad je nestala, Tara: da je prsten našla na Ostrvu.
Jedan neprijateljski pogled crnih očiju, jedan optužujući, zbog nepoverenja, zelenih... i presuda;
Ujutro idemo na Ostrvo, i ne udaljujte se iz mesta.
Kao u američkim filmovima , pomisli Tara
Nastaviće se
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
