Izazov je izazov:RUKE ili OČI?
Iskreno, uvek sam mislila da je najvažnije ono što je u čoveku, što nosi, ili ne, u sebi, ali govorimo, sada, o prvom susretu, šta je najvažnije za prvi utisak?
OČI?...a ako grešim, ako su OČI stvarno najvažnije?
Da probam?
Autobus....jutarnja gužva, mladić tamnih OČIju, netremice gleda kroz prozor.
Fiksiram ga pogledom, zelene varnice samo vrcaju...pogleda me na tren...skrenem pogled...ponovo ga gledam..sad malo duže...upornije...Sreća moja da ovi naši autobusi idu brzinom, kakvom idu, pa imam vremena da proverim sve teorije koje su postavljene još od postanka sveta.
Sad ga gledam ne skrecući pogled...okreće se ka meni
-Nešto vam je upalo u OKO?
Moje OČI su mu se dopale...sigurno...drugačije ne može da bude...
Vraćam se , isti autobus, gužva, po mogućnosti još veća. Držim se čvrsto za šipku, u mislima mi majmuni i djungla. Počnimo sa teorijama!
RUKA, kao slučajno skliznu duž šipke, zaustavi se uz RUKU mladića. Ne dišem , samo je dodirujem, autobus naglo koči, čvrsto se hvatam za mladića...
-Izvinite...
RUKA, pored RUKE...razgovor...o gužvi..snegu...dodiru...
Izlazim iz autobusa.
Gledam crne, uplakane OČI izgubljenog dečaka...sa puno poverenja pruža mi toplu RUČICU...
-Naćićemo tvoju mamu, tu je negde....
OČI, nisu bile potrebna reči, njegove upijene u moje, gledaju me tople, smedje OČI, moga mede na krevetu...Ljubim njegovu njuškicu, grlim krzno...moj medvedić...tako mek, mirisan,ugodan, njegove OČI tople, verne.
OČI, gledam te puna poverenja, neki put si ljut, neki put veseo, ponekad pričas o teškom danu...ali tvoje OČI me gledaju, a RUKE....RUKE me dodiruju...čuje se muzika...
Zatvaram OČI...osećam RUKE...počinju svoj ples...kosa...usne...ramena...spuštaš RUKE na moj struk...dodir...
Otvaram OČI...u tvojim vidim samo ljubav...želju...OČI... RUKE...OČI...RUKE
OČI-da mu se dopadnem
RUKE-da me oseti
OČI..RUKE...da ga doživim
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
