U nedelju me je pozvala prijateljica na kafu. Stanuje na samoj obali Dunava, na milionitom spratu, i sa njenog prozora vidi se pola grada.
Pošla sam od svog stana pešice, malo da udahnem vazduh, a malo da popravim kondiciju.
Pa dobro, nisam se baš nadisala, magla je nekako smogovito, više gušila.
Dolazim do zgrade...Interfon... Zvonim...
.
-Udji...procvrkuta, ona
Udjem ja, i: Stop!...na vratima lifta pola metra duga cedulja : Ne radi....Nije važno, krenem ja prema drugom liftu.
-Ne može, selimo, a kauč zaglavio u liftu, pa blokirao i susedni...prodra se neki namrgodjeni brkajlija.
Već pomalo bojažljivo, krećem ka četvrtom, poslednjem...pogadjate...lanac...cedulja: Ne radi do daljnjega...ma šta to značilo.
I krenem ja, a naviknuta na moj prvi sprat, vec na trećem počinjem da dahćem kao parna mašina, prestajem da preskačem po dve stepenice, i penjem se "elegantnije",Posle šestog, idem jos sitnije, ali zato dišem sve glasnije. Posle desetog, gledam dole, mislim: Šta mi bi da uopšte krenem na ovo planinarenje?
Pored mene prolete neki dekica sa dve ogromne torbe, a malo zatim i mlada majka noseći u naručju trogodisnjeg dečaka, koji se celo vreme derao da hoće sam.
Besna na samu sebe i svoju kondiciju, zadnjih nekoliko spratova pokušah da preskačem po dve stepenice. Jezik do poda...srećom dočekala me je na otvorenim vratima sa medom i vodom, umirući od smeha. Uvežbala, vidi se da nije prvi put da lift ne radi.
Dobro, vredelo je, sad će kafa da me povrati u život.
-Kafa?
-Ju, ja zaboravila da ti kažem da doneseš, nemam više kafe.
Pogled ne ubija, zar ne?
Dobro, ostao mi je vidik.
Zadnjih nekoliko dana kod nas je takva magla da se ne vidi više od 30metara. Iz njenog solitera delovalo je kao da lebdimo u oblacima...još da je bio drug, a ne drugarica, romatika...
Posle ne-kafe i ne-vidika, malo priče, i puno smeha, ipak sam donela odluku da se sledeći put nadjemo u kafiću.
Mislite da je to sve?
Varate se!
Da li bi odbili da nekom donesete lek, samo zato što stanuje u kući bez lifta?
To sto čujete, nisu topovi sa Naverona, niti Sv. Ilija grmi, to samo ja još uvek ne mogu da povratim dah.
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
