Odlazim!
Noćas sam rešila, odlazim, napuštam te zauvek.
Volim te, ali moja odluka je definitivna. Znam, nikad neću moći da te zaboravim, niti izbacim iz srca. Volim te! Moja ljubav, moja osećanja, sve moje uvek će biti samo tvoje.
Deo mene uvek će ostati sa tobom, jer nikad neću moći da zaboravim šta sam sve imala u tebi.
Pokušaću da te nadjem u drugima, ali niko neće moći da bude ono što si bio ti, jer ću te uvek nositi u srcu, čeznuti za tobom, u kasnim noćnim satima maštati o tebi.
Znam, srce će se cepati, čežnja ce me razdirati, nedostajaćes mi na sve načine.
Ne šalji mi pesme, čije reči ću pokušavati da zaboravim:
Ima dana, kada ne znam šta da radim
Ima noći, kada nemam sna
Ja te volim, ludo, neizmerno.....
I kad jecaj violina zarije se u moje srce, a ono prokrvari, ja ću opet bežati, postaću večiti lutalica, jer ja te volim.
Vraćaću ti se, samo da se još jače ranim, da mi bude još teže kad te ponovo ostavim.
Sećaću se šetnji Kalemegdanom, klupe,Usća, kejova kojim mogu šetati samo u snu...
Slaću ti pozdrav po Mesecu, pitaću vetar za tebe.
Moja deca će nositi neka čudna imena, moja deca neće biti tvoja, nikad neće shvatiti moju ljubav, moju strast.
Drugom ću davati snagu svog života, drugi će iscrpeti znanja moga uma..a kad sede prošaraju moju kosu, kad se lice nabora, kad izgubim snagu, kad ne mogu davati, nego samo primati...tad ću ti se vratiti, zauvek.
Znam, ti ćes mi oprostiti, zaboravićeš da sam te ostavila kad ti je bilo najteže, zagrlićeš me i bićemo zajedno, jer ti si moj dragi, moj voljeni, moj grad, moj Beograd.
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
