Botex

Uvek su mi se dopadala usta ala Andjelina Djoli. Onako pućasta, zamamna, rumena, spremna na poljubac. Očito i njoj, jer su joj postepeno postajala sve punija, poželjnija, jačem polu. Još nisam upoznala muškog koji se na nju ne pali.

Strpala bih i ja taj botex da on ne ide preko bockanja i igle, a i sramota me da se pojavim pred poznatim.

Tako, ja kukavica uzdišem, pučim svoja dosadno pravilna usta...

I....

Donese mi jučer prijateljica ruž

-Evo ti nešto što si uvek želela.

Sad to što sam želela nije samo ruž, ali daj šta daš. Ruž božanstven, ružičast, malo sedefast, poljubila bih samu sebe.

-To ti je efekt punijih usana.

Ja odmah pomislila na Andju

Namazala se kao da ću da se pečem u rerni. Ne znam kakav vizuelan efekat punoće daje, ali mene poče nešto da pecka. Kako ne patim od alergiskih manifestacija,  ja  mirno stala pred ogledalo i pućim se. Stvarno deluje da su veća usta

Vizuelno?

Lele, usne mi kao krofne... nabubrele, koja Andjelina, šijem je za tri dužine... i dalje bujam... dokle će, ne znam...

Ako vidite nekog sa ustima kao u majmuna, to sam ja...