Tu je
Znam!
Doputovao je u
Panično ga se bojim.
Samo da me ne pronadje. Vešto sam ga do sada izbegavala. Stalno se vrti oko mene, nameračio se, pa to ti je. Dodje mi da se zavučem u kuću i ne izlazim dok se ne izgubi.
Uvek sam se bojala da mi ne učini neko zlo.
Jednom me je uhvatio.
Sećam se
Bila sam u busu, na samim vratima. Taj mladić me je gledao. Oči su mu sijale. Pošao je prema meni, drhtao je, na čelu su mu bile graške znoja. Nagnuo se prema meni, dotakao me je vlažnom rukom. Autobus je naglo zakočio, negde kod Autokomande. Neko ga je gurnuo, kašljući, pao je na mene.
Izletela sam na prvoj stanici, trčala sam do kuće, uletela kao oluja do bara, i popila čašicu neke stogodišnje rakije koju su čuvali za posebne prilike. Moji su bili zabezeknuti.
Sutradan sam znala.
Pronašao me je.
Osetila sam ga.
Domogao me se.
Zgrabio me je
Ležala sam u krevetu. Lomio mi je telo, usne su mi se osušile. Pomerala sam glavu levo, desno, telo mi se uvijalo, bacalo po krevetu, obliveno znojem. Prodro je u mene, nije me ispuštao. Htela sam da ga odgurnem, da nekako pobegnem od njega, nisam umela.
Bacila sam spavačiciu na pod, tako je vruće, onda mi je bilo hladno, drhtala sam od zime.
Drugi dan sam tiho plakala, zažarenih obraza, mislila sam da sam najnesrećnija na svetu.
Nije mi dao ni da se istuširam.
Nisam mogla ni da jedem ni da pijem. Nikog nisam puštala da me vidi. Kosa mi je bila zamršena, usne ispucale, rumenilo se menjalo bledilom.
Nema leka za njega.
Nema.
Uzeo me je, iskoristio moje telo i sad će otići nekom drugom.
Mama je htela da mi pomogne, nisam je puštala da mi pridje.
Tata je rekao da ne izvodim besne gliste, da sam obična prenemagaljka, i da će on ionako otići za dan, dva. Uvredila sam se.
Moj brat mi je doneo supicu, poljubio me i pomilovao
-Zeče-meče, to je samo virus gripa... Videćeš, sutra ćeš opet biti ona stara dosadnica koja zuji po kući...