Živote, blesav si

Od svih blesavih stvari što mi se dešavaju, ova može kolo da vodi.

Lepo mi je rečeno ljudi dolaze na blog da bi se sa nekim upoznali, družili, verujem u to kao i da su se Marsovci upravo spustili na moj soliter,  muški dolaze zbog nečeg drugog, uglavnom, ali nećemo o tome večeras.

Rečeno mi je da pazim s kime se upoznajem, to mu dodje kao slepom namigivati, gluvom šaputati...

Sudbina!

Upoznam ja jednog šarmantnog, duhovitog, a i ne izgleda loše. Meni se dopao na prvi pogled, a i ruku pruži kao čovek, a ne kao da sam stavila ruku u pekmez. Trebalo mu je nešto hitno, ja mu slučajno nabavila, čovek se oduševio.

 Reč po reč, pozva me na kafu.

Ja se malo, kao seoska mlada nećkala, ali završismo u kafiću.

Reč po reč, poče on da priča o kompjuterima, ja samo trepćem kao svraka na jugovini. Udavi me. Već ja grabim rukavice

-Bilo mi je prijatno, moram sada da idem.

-Ne, nemojte još malo, volim kad žena ume da sluša

Vrati on mene još da popijem sokić. Ja da skrenem temu, kad će on

-Ja blogujem

Mislim ja u sebi, baš me briga, radim i ja to pa ne pričam po ulici, opet se ja pridižem da idem. Kad će on

-Blogujem na Blogoyu.

Ja se ukopah u mestu, padoše one rukavice na pod, preturih čašu, ko li je sad ovaj, hoću da umrem od radoznalosti, ali kako da pitam. Ne možeš čoveku da postaviš tako intimno pitanje

-Koji ti je nik?

 Šta bi pomislio o meni?

Onako, ženski, pokvareno, pitam ja da mi objasni šta to on radi.

 I poče čovek priču. Pomenu i neka imena, da mi objasni odnose na blogu, ispriča neke tračeve koje sam znala, a i neke koje bih više da nisam saznala. Nema veze…

 Pričao o onom o kome svi pričaju, pomenuo Poglavicu, i neke meni drage nikove, neke koje nisam ni primetila, neke kombinacije mama-ćerka, prijateljice koje to ustvari nisu, neke muške kvazi zavodnike… ma, uživala sam, sve dok nije počeo da priča o AniM, nisam ni znala šta sve radim po blogoyu...

Odao mi je tajnu ko je sa kim na blogoyu u šemi, ko se sprema koga da namagarči… I još neke detaljčiće.

Bilo mi je više nego zabavno…

I sad, dragi blogeru, neću ti pisati na pp, neću se registrovati pod nikom koji si mi predložio, ali posvećujem ti ovaj post.

Da mi je videti izraz lica kad shvatiš da ti je društvo pravila AnaM

Ako zucneš nekome o onoj kafici, i šta sam ti poverila o blogerima,  napisaću post o svemu što si mi ti pričao, pa ti gledaj

Cmokić