Slikarska izložba mlade umetnice

Verovatno sam pravi snob, obožavam premijere u pozorištu, a nikad nisam bila na otvaranju izložbe slika....ali...

Volim slike da gledam na miru, da im se primaknem, malo udaljim. Svaka slika u meni izaziva divljenje, volim sve tehnike, kad ih gledam, često sa nerazumevanjem, uvek pomislim: Bože, zašto baš meni dodeli samo ljubav, a veštinu tek da nacrtam čika Glišu?

Jučer sam pozvana na jedno fensi mesto... izložbu akademskog slikara Marine Marković!

Panika me uhvatila šta da obučem, kao da će mene neko gledati.

Kao za pozorište?

Sportski?

Nešto neupadljivo?

Varijanta bunda, francuski šeširić, crne čizme?

Pomoć sam zatražila u pola kilograma šminke, koju sam jedva na brzinu skinula kad mi je trebala varijanta, ala baš me briga...

Malo sam zastala na vratima... jedan telefonski poziv...i... u sali sam...

Slikarka je bila  bombon... lepa, obučena ekstravagantno, kao da je izšla iz svemirskog broda. Super. Lebdela je izmedju gostiju, nasmejana, svakom je prišla, progovorila po koju reč, objašnjavala, prava domaćica, amizantna, sposobna mlada žena!

Slike!

Slike su bile nešto drugačije od svega što sam do sada videla.

 Sama tema anoreksija... trebalo se toga setiti. Sve je već vidjeno! Ovo nije!

Svaka slika je bila priča za sebe. Nisam se mogla odvojiti od nekih. Za neke sam stidljivo gledala, vide li ostali koliko sam se zanela? Svaka je bila drugačije, a opet sve su imale nešto zajedničko, ruku mlade umetnice koja korače krupnim koracima ka uspehu.

Slike su me plenile, srećom sam došla ranije, sve sam videla ... Nećete verovati, ali bila je takva gužva, toliko prijatelja, posetioca, predivno.

Hvala onome ko me je pozvao, uživala sam. Bio je to pravi doživljaj! Priznajem, bila sam skeptična...

 Imam milion fotografija, sve su već na CD za tebe, dopašće ti se... Za divno čudo i ja sam na nekoliko snimaka, ne pitajte kako...

I još nešto... što je bilo divnog muškog sveta... verovatno i ženskog... nisam imala vremena da gledam na tu stranu...