Dok je subota zadužena za bezobrazluke, bar kod bračnih i vanbračnih parova,  nedelja je odredjena za odmor. Duga noć, najduža u godini, protežem se u krevetu i tonem u divan san, kao ja na oblaku putujem do zvezda. Kad se vratim sa tog puta, to jest probudim, ima da perem zavese i da se bavim onim „ljupkim“ domaćinskim poslovima, kao peglanje... ...

Hoćeš djavola

 Zvrrrr, Tip se dera kao da ga kolju

-Dokle ti misliš da spavaš, `ajde da skitamo, imam, plan.

-Aha... i tonem u san

-Diži se

Kako sam ja poznata kao osoba koja “ne voli “ da skita, skočim iz kreveta, pustim sve moguće muzike po kući, čvrknem  komp, i taman pod tuš, Tip, ponovo dreči:

-Sklanjaj se sa blogoya, krećemo za pet minuta.

Htela sam da pitam gde se ide, šta da obučem? Možda idemo na Floridu, ili na Kopaonik, ili u neku posetu pa da se uljudim

Pip...pip... ode Tip, teraj AnaM, kako znaš.

Na Floridu nismo otišli, verovatno treba viza, ni na Kopaonik, hladno, promiče sneg, ali brzinom od

Stigosmo i jedan lepi grad

Ja srećna sad ću da ga razgledam, udarismo nekoliko sličica, jer se oboje ne rastavljamo od fotoaparata ni kad idemo u WC. Sad ćemo nešto da gricnemo, ne Nišlijke i Nišlije, mislim ja, idemo na Ćele Kulu, Tvrdjavu, koju nikad nisam videla, a potajno se nadam i Niškoj Banji, i to zbog one pesme Niška banja, topla voda, jer Tip obožava ženskice.

-Pitaj za pravac, pade naredjenje, Naravno parkirao je  na mestu gde je zabranjeno i zaustavljanje, Policaj, ljubazan neki čovek, stavi blokče u džep, kad me vidi onako spetljanu i pokaza na tablu.

-Kakva čelava kula, odakle ti ideja da idemo tamo?

Tip očito ne ljubi istoriju

-Idemo kod mog prijatelja u Pojate

-Gde? Ima li dece, ženu, da ponesemo čokoladu, piće?

-Ne raspravljaj se sa muškarcem

Izbaci me ispred taxiste, koji poče da zove centrau, centrala krči, i jedva nam objasniše da je to desno, pa levo, pa desno, pa tamo negde.

Pet postova da napišem, ali stigosmo. Sad treba naći prijatelja, nigde žive duše. Neka deca ljubazno objasniše u stilu pratite nas, bili su na biciklu.

Srećom videsmo jednog simpatičnog, ljubaznog čoveka, i ja počeh da deklemujem podatke LJ B, i gde radi. Pogleda me čovek nepoverljivo

-Šta će vam on? Tu je njegova žena, hoćete da je pozovem?

Ja sva u tremi, pristanem. Ko zna kakva je to karakondžula pa kad počne da se dere na mene, videću ja svog Boška Boškovića.

Izadje žena, gleda me i ona ispitivački, ali u očima joj neki sjaj, toplota, lepa žena. Volim kad je žena lepa, drugačije gleda na svet, a ova baš lepa, simpatična, posle se ispostavilo i gostoljubiva, trpela nas je preko svake mere.

Sede ona u kola, i kretosmo kod prijatelja LJB, tu me tek uhvati trema. LJB, spavao, doduše bilo je rano, oko 16h. Ispostavilo se da me taj prijatelj zna, čudo pravo, još sa vrata mi znao ime, a ja došla kao inkognito.

Naravno bilo je i dvoje dece koja nisu dobila čokoladu, ali su zato me zabavljala, pričala samnom, i bilo mi je izuzetno prijatno. Znala sam da su simpatični, ali kad malo poodrastu, blogerski podmlatku , čuvaj se!

Bila sam nekoliko sati u ovoj porodici, pričali smo o svemu i svačemu, i šta je trebalo, i šta možda nije trebalo. Smejali smo se, ja sam naravno testirala prisutne, došao je i jedan simpatičan zgodan mladić. Pričali smo o horoskopima, nekima nikovima koje svi poznajemo, o dogadjajima u kojima smo svi učestvovali. Tip se naravno pravio važan, može mu se kad je zaveo pola blogoyevih blogerki, a i onu drugu polovinu, dobro je načeo.

 Davno nisam osetila toliko topline u nečijoj kući. Dovoljno je samo da ih pogledate, pa da vidite poverenje, slogu, podelu poslova, da vidite da funkcionišu kao jedno biće. Srećna sam što sam upoznala takvu porodicu. Verujte mi u njihovoj kući stanuje ljubav

Slike neću objavljivati, ko ih voli verovaće mi, a ako ima nekog ko ih ne poštuje, taj nema šta da traži na mom blogu