Život nije pravedan            

Nije pa to ti je. Šta god uradiš pogrešiš.

 Bila sam baš onako kako žena treba da izgleda, pikantna, što bi se reklo ima gde da uhvatiš, a ne kao neka kišna glista. Nije me bilo premalo, ali nije ni previše, sama sam se sebi dopadala. Nije sad da ja pričam, ko se hvali sam se kvari,  ali kad vam kažem, tako je bilo.

I dodje onaj pusti april ( kad bih mogla nekako da ga preskočim svake godine). Zaljubim se ja onako da ne znam gde mi je glava, a gde rep, on lep, lep kao upisan, a pametan, jao, svu pamet ovog sveta posisao, to se meni uvek tako čini u aprilu. Kad prodje april prodje i ta lepota, ali onda kasno za kajanje.

I sad ta lepota i ostalo, ono tako to, da ga ne hvalim sad, kaže meni

-Što volim kad je žena debela.

-Kako debela, pa po svim tablicama ja sam taman kako treba.

-Ne, ti si debela, ali ne sekiraj se, nema veza. Ne smeta to meni.

Ijaoooo, kako nema veza, ja zaljubljena kao pijana kokoška. Prestanem ja da jedem, počnem da vežbam u teretani, sve hranu noću sanjam, kao pržim krompiriće. Jedem samo kuvano povrće, bljak. Pijem vodu da napunim želudac, posle samo trčkaram na izvesno mesto, ali pijem i dalje. Gladna, samo mislim šta bih gricnula, ali ljubav je to, ne popuštam, jedem one užase. Otopiše se one kile, ja kao smrt na dopustu, a postadoh nešto i prgava, sve bacam po kući.

Prodje april, prodje me ljubav. Ostadoh i bez garderobe, ništa ne mogu da obučem sve visi na meni. Onaj otišao da traži sigurno neku nasmejanu debelicu koja ne histeriše kad dobije 5grama.

 Prežalih ja, otpatih kao patika i navikoh se na novu liniju.

Sinoć odoh na jedno mesto, ne mogu da vam kažem gde, smejali bi se. I, sve je bilo u redu. Ali, uvek ima neko vražije ali.

-Ti da se pod hitno ugojiš jedno pet, šest kila, i to da bude na kukovima i stomaku.

 Kao da je to udješ u kasapnicu i kažeš dajte mi kilo od buta. Leeeleeee, šta ću sada?

Ili da se vratim onom što voli debelo, nešto baš ne bih, ako ne mora, daj šta daš,   ili da odustanem od ovog  što sam planirala, ali kako da sačekam onaj pusti april onda??? Samo da ne nagrabusim opet.

 Jeste vakcinisala sam se na vreme protiv vrbopuca, stekla sam imunitet, ali djavo ne spava. Već mi sve nešto lepo, i samo se smejem kao lud na brašno. Sve mi potaman, u kuću ne bih ulazila. Sunce mi se smeška, i zove, dodji dodji

Caolina, nema više, ima ali mi se spava.

 Laka noćica